ŠĆEPAN-KRST, Panj-krst
Istorijski nazivi
Stiepankriž
Atribucija
- bez atribucije: Od Panj-krsta Horozović Husa (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 75:258)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
Ne može se sa sigurnošću reći o kome se mestu radi jer Panj-krst u tom obliku nigde ne postoji, ali je krajem XIX v. postojao Šćepan-krst, mahala u selu Dabrica kod Stoca (Republika Srpska – 43° 9’ N, 18° 0’ E). Po predanju, ova mahala je dobila ime po Nini od Koštuna, vojvodi hercega Stefana, koji je tu poginuo pa je na tom mestu podignut veliki krst kao obeležje. Stari grad Koštun nalazi se na istočnoj strani sela Dabrica. Njegov vlasnik, epski Mina od Kostura, u narodu je poznat po tome što je, posle pada Hercegovine, još 7 godina odolevao turskim napadima. Vide .
Vukova pretpostavka da je u pitanju Pakrac (u obliku Pakrc, v. Skok) u Hrvatskoj zapravo je manje uverljiva od prethodne jer se mesto pomenuto u pesmi nalazi blizu Glamoča (Bosna):
A na ruke hodži Ušidiću,
Nek povede Huseina sina,
Od Panj-krsta Horozović Husa,
Od Rožnika Omera Ljevaka (KH II, 75:255–259).
Postoji takođe i lokacija poznata kao Panj-kamen, mesto koje se nalazi četvrt sata hoda od Đakonovića i Kneževića, sela u Gornjim Poborima (Crna Gora). To mesto je od davnina beleg („poklič”) poborskih sela, ali se ne uklapa u „bosanski” siže.
Literatura
 | 1971 | Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I-IV, Zagreb 1971-1973. [II:588] |
| 1989 | Поповић, М.: Рељина градина код Новог Пазара, Новопазарски зборник 13, 217-218. |