BEGALJICA

sl1

Manastir Rajinovac, Begaljica

Istorijski nazivi

Bugarica, Bigaliza

Etimologija

Od 1528. u tur. popisima Begaljevo (Srednje, Donje, Gornje), današnji oblik možda ukrštanjem sa Bugarica, kako se ovo selo takođe nazivalo u tursko doba (Шабановић 1964, 97). Od begal (begalj) ‘begunac’, up. Loma 1993, 209 d. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

44° 37’ N, 20° 41’ E   
Selo u Srbiji, blizu Beograda.

Istorijat

Početkom XVIII v., kad je Austrija držala Beograd i okolinu (1717–1739), beogradska sela su opustela i zato su naseljavana porodicama iz Vormsa i Štajerske. Begaljica je bila takvo selo i u austrijskoj administraciji toga doba vodi se pod imenom Bigaliza.
U vreme Prvog srpskog ustanka Begaljica se beleži u Gročanskoj nahiji, a u njoj je knez bio Stevan Andrejić Palalija, pogubljen na prevaru 1804. kad i drugi srpski knezovi. : Prvog srpskog kneza prevariše: / Domamiše kneza Palaliju / I u Grockoj njega pogubiše (Vuk IV, 24:384-386). Knez Palalija je sahranjen u begaljičkom manastiru Rajinovcu, koji je njegovom zaslugom temeljno obnovljen 1793. godine.
Već 1846. pominje se kao „selo u okružiju beogradskom, srezu podunavskom”*, sa 81 kućom i 544 stanovnika. Tada je imala i školu. U Kraljevini Srbiji Begaljica se vodi u Begaljičkoj opštini, Gročanskom srezu i Podunavskom okrugu.

Epski kontekst

Pesma je pominje kao jedno od beogradskih sela u kontekstu početka bune protiv dahija.

Literatura

book1892Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије.  cobiss
book1903Николић, Ристо Т.: Околина Београда. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља II.
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [56]  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [136*]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [10]  cobiss