DUBICA

sl1

Bosanska Dubica, početak XX v.

sl1

Hrvatska Dubica, 1911

Atribucija

Istorijat

1. BOSANSKA (45° 3’ N, 18° 23’ E).
Grad u BiH, na desnoj obali Une.
Kao grad u sastavu Hrvatske prvi put se pominje 1244, a kao castrum 1258. Srednjovekovnoj bosanskoj državi pripadao je od 1398. do 1404.
Bio je glavni grad Dubičke županije. Tu županiju prvo su dobili templari, a potom jovanovci (joaniti) Vranskog priorata. Turci su zauzeli Dubicu 1538, ali su je braća Zrinski (Nikola i Ivan) oslobodili. Turci su uskoro ponovo osvojili grad i držali ga do 1685. Mirom u Karlovcu, Dubica je pripala Hrvatskoj, a Bosanci su, uzmičući na desnu stranu Une, udarili temelje današnjoj Bosanskoj Dubici.
Austrijanci su tri puta zauzimali Dubicu. Prvi put (1687–1701) je pripala Zagrebačkom kaptolu, verovatno zato što su je zauzeli Siščani. Drugi put ju je osvojio grof Ivan Drašković 1716. pa je ponovo pripala Zagrebačkom kaptolu sve do 1741. Tom prilikom muslimansko stanovništvo iz Dubice prebeglo je u trg kod Banjaluke. Treći put Dubicu je zauzeo feldmaršal Laudon (u pesmi Laud general) 1788, a Turci su je vratili 1797. Ovaj poslednji rat bio je poznat u Bosni kao Dubički rat.
Dubički grad je bio mali ali tvrd, malog značaja. Porušen je posle austrijske okupacije Bosne 1878. Uz Unu se vide njegovi ostaci.

2. HRVATSKA (45° 11’ N, 16° 48’ E).
Grad u Hrvatskoj.
Župa i mesto u Pounju, na levoj obali reke, naspram Bosanske Dubice. Stari grad na levoj obali Une pominje se prvi put 1197. kao grad i varoš Dubica u sastavu Hrvatske i pod Zagrebačkom biskupijom. Kao villa se pominje 1244, kao castrum 1256. Srednjovekovnoj bosanskoj državi pripadao je 1398–1404.
Pavlini su 1244. u Dubici sagradili crkvu sv. Marije sa samostanom. Kasnije je ovaj samostan pripao hospitalcima, tj. jovanovcima. Čitava Dubica je 1359. pripadala templarima, a pavlini se u njoj poslednji put pominju 1465.
Turci su osvojili grad Dubicu 1538, ali su ga braća Zrinski (Nikola i Ivan) oslobodili. Turci su ga uskoro ponovo osvojili i držali do 1685. Na osnovu Karlovačkog mira Dubica je pripala Hrvatskoj, a Bosanci su, uzmičući na desnu stranu Une, udarili temelje današnjoj Bosanskoj Dubici.
Srednjovekovni grad na desnoj obali Une kod Bosanske Dubice spominje se prvi put 1258. Porušen je 1878.

Epski kontekst

Pesme pominju Bosansku Dubicu u kontekstu osvajanja Bosanskog Novog (SANU III, 73; Vuk VIII, 34) i Cetina (Vuk VIII, 38), odnosno pogibije hajduka Sime Džepinovića (SANU III, 76) i ženidbe sina Ive Senjanina (Vuk VII, 12), Orlanović Muja (KH I, 21) i Čejvanagić Mehe (EH 5). Samo pesma Vuk VIII, 41 peva o bici pod Dubicom koju je hrišćanska vojska izgubila od Turaka.
Hrvatska Dubica se pominje u kontekstu opsade i osvajanja Bosanskog Novog 1788. (SANU III, 73) i pogibije hajduka Sime Džepinovića (SANU III, 76). U KH I, 21 Dubica je jedan od tri grada (uz Smederevo i Kostajnicu) koja sultan u Stambolu nudi kao otkup za ličkog Mustaj-bega, zarobljenika bana od Aršana.

Ban Petar Berislavić
Hrvatski ban, vranski prior i vesprimski biskup, rođen u Trogiru 1450, ubijen na planini Plješivici 1520, sahranjen u Vesprimu. Ban Petar Berislavić je pobedio tursku vojsku kod Dubice 1513. i uspešno branio Jajce između 1518. i 1520. Dok je bila pod njegovom upravom, Hrvatska je 1519. od pape dobila status zemlje „ante murale christianitatis” (pred bedemom hrišćanstva).
Vide [[VESPRIM]]

Literatura

book1953Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo.  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1962Pavičić, Stjepan: Seobe i naselja u Lici, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena XLI, 5-330.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Dubica]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [130]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1, 315]
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [220, nap. 13]  cobiss