ĆUPRIJA
Ćuprija (Horreum Margi)
Istorijski nazivi
Horreum Margi, Ravno, Morava Hisar, Morava
Atribucija
- grad: Nedaleko do Ćuprije grada (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 48:51) - ravna: Dokle dođem na Ćupriju ravnu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:49); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63 - bez atribucije: Ne vodi ga vezir u Ćupriju, / No ga vodi u Stambola grada (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 95:96–97); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 48, 49
Geografski položaj
43° 55’ N, 21° 22’ E
Grad u Srbiji. Nalazi se na ušću reke Ravanice u Veliku Moravu.
Istorijat
U doba Rima, na mestu današnjeg grada nalazilo se naselje Horreum Margi („žitnica Morave”), važan centar na putu Kostolac (Viminacium) – Niš (Naissus). U vreme Nemanjića i srpske srednjovekovne države mesto se zvalo Ravno. Kao Morava i Morava Hisar („grad Morava”) pominje se za vreme Sulejmana Veličanstvenog i kasnije. Od druge polovine XVII v., pošto je Mehmed-paša Ćuprilić u njemu podigao stalni most – ćupriju, grad dobija današnje ime.
Kod Vuka u Rječniku: „varoš u Srbiji na desnom brijegu Morave (u Resavi)”.
Epski kontekst
Pesme pominju Ćupriju u kontekstu boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63), propasti Prvog srpskog ustanka 1813. (Vuk VIII, 49), boja kod Požarevca 1815. (Vuk VIII, 48) i Vučićeve bune 1842. (SANU IV, 48), kao i u neistorijskom kontekstu ropstva i ženidbe Šćepana Jakšića (Vuk II, 95).
U stihovima
Koliko je od Morave grada,
Od Morave pa do Bajne luke (MH II, 67:8–9)
moguće je da se radi o reci Moravi a ne o njenom eponimnom gradu, jer za epiku nisu neuobičajeni povremeni arhaični oblici reči. U ovom slučaju, oblik 'grada' u stihu 8 bio bi skraćeni genitiv ('gradova'), što bi čitavom pasažu dalo novi (i bolji) smisao:
Koliko je od Morave grad[ov]a,
Od Morave pa do Bajne luke,
A odovud do ravna Kosova,
Na svakom sam zatvorio vrata (8-11).
Ipak, imenovanje gradova po rekama nije retko (vide , , Ribnica itd.), pa za epsku Moravu uvek ostaje i ta mogućnost.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [102] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [179] |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [II, 89] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [168] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [III] cobiss |