0001 Мала се чета подгинула
0002 на лијепо, на море дебело,
0003 малена је али огњевита:
0004 у лађи шездесет Сењанах
0005 пред њима је Смиљанић Илија
0006 думенџија Латинине Шимо
0007 и барјактар [од] Сења Иване.
0008 Друга је чета од града Удвина
0009 у лађи тридесет Турака.
0010 Кад се двије састадоше лађе,
0011 бог поможе Турком од Удвина:
0012 пуче пушка из проклете лађе
0013 од Турака [од] бијела Удвина,
0014 од каука и бијела перја,
0015 од барјака, од горњег думена,
0016 а на зло је мјесто погодио.
0017 Уста пушка, пуста му остала,
0018 те удари Ђуру Даничића
0019 под калпаком међу црне очи.
0020 Наведе се Даничићу Ђуро,
0021 наведе се да у море падне,
0022 прифати га Латинине Шимо.
0023 Друга пушка пуче од Тураках
0024 те удари Шиму Латинина:
0025 уста пушка, пуста му остала,
0026 на зло је га мјесто погодио
0027 баш под грло где пуце запиње
0028 заклао га како јагње младо,
0029 како јагње о Ђурђеву данку.
0030 Поведе се Шимо Латинине,
0031 поведе се да у море падне,
0032 прифати га барјактару Иво
0033 пак га лијепо у лађу метне.
0034 Пак по пушке лијепо погледао
0035 те својој пушки живи огањ даде
0036 пак удари турског одапашу
0037 баш под каук и бијело перје
0038 мртав се Турчин у море свалио.
0039 Онда одмах Сењани јунаци
0040 на Турке јуриш учинише
0041 турску лађу одмах освојише
0042 тријест турски' глава одсјекоше
0043 и тријест живи' савезаше
0044 те да воде Сењу бијелому.
0045 Али гледа барјактару Иво
0046 побратима Ђура Даничића
0047 де му спава под горњег думена,
0048 под барјаком Сења бијелога,
0049 пак говори барјактару Иво:
0050 „Да копамо Шиму Латинина
0051 на бјелилу украј мора сиња
0052 гди дјевојке бијело платно бијеле;
0053 да копамо Ђуру Даничића
0054 на скели мору дебеломе
0055 гдино се саста дванаист друмовах,
0056 гди је скела Турком и Латином,
0057 куд пролази бисер и камење.“

Интервенције:
лѣпо (јат = ије)
е = је
н = њ (огњевита)
ді = ђ (лађи)
Iлi'ѩ = Илија
т = д ж = џ i= и (думенџија)
ѿ = од
ћ = ђ (лађи)
з = с (асатадоше)
двѣ (јат = ије)
ладi'е = лађе
бѣла (јат = ије)
мѣсто (јат = је)
прѣфатига (јат = и?)
злое = зло је
мѣсто (јат = је)
сапенѥ = запиње
пуцце = пуце
своиои = својој
омах = одмах
ѿсѣкоше (јат = је)
т = д (думена)
и = ј (бјелилу)
бѣлину (јат = је)
дѣвоiке (јат = је)

Коментар:
Епска песма. Бој на мору између Сењана и Турака Удбињана. Турци убију Ђуру Даничића и Шиму Латинина, а пушка Сењанин Ивана задаје Турцима губитке и Сењани запоседну турску лађу. Ускоци сахрањују другове.
Песме о Даничићу у ЕР: 89, 94; Nedić 1966: 335.
Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Варијанте: Богишић, 57, 73; Вук, СНП II, 53; Милутиновић, 165; Krstić 1984: О 12, 1 – Boj na moru: 304.
Литература: Nedić 1966: 335, 3338-339; Пешић 1967/1972: 260-284, Клеут 1987