0001 Колико се ја заклињао и заветова
0002 да не пијем рујно вино и баш ракије,
0003 да не јашем коња јоште неука,
0004 да не видим двор девојкин и черне очи.
0005 И напи се рујна вина и баш ракије
0006 и узјах добра коња јоште неука.
0007 Нанесе ме добар коњиц на девојкин двор
0008 и ја видих двор девојкин и црне очи.
0009 Ја дозвах девојчицу пред бела двора,
0010 ја ју молим и заклињем да ме обљуби,
0011 она ми се заклињаше: „Не могу од мајке.
0012 Кад довече мајка легне, хоће заспати,
0013 ти менека у двор дођи, љубићу тебе.“
0014 Кад то вече мајка легла и заспала,
0015 јунак дојдох малој моми у беле дворе
0016 и обљубих малу мому јошт нељубљену.

Интервенције:
сь = за (заклињао, заветова)
сьвѣова (јат = е)
е = је
и = ј (рујно)
i= и (ракије)
ж = ш (јашем)
ѡще = јоште
дѣвоiкинь (јат = е)
нанесеми = нанесе ме
цер'не = црне
прѣд, бѣла (јат = е)
ськлинѩм = заклињем
i= ј (мајке)
ѿ = од
к = г (легне)
с = з (заспати)
менѣга (јат = е)
ћ = ђ (дођи)
л = љ (нељубљену)
ѡщь = још

Коментар:
Љубавна лирска песма. Момак прекрши завет и тајно обљуби девојку.
Варијанте: Вук, СНП I, 587; Вук, СНП V, 324.
Литература: Krnjević 1986: 141-142