Стране: Геземан: 1 Рукопис: 1 2 3 | < Претходна Песма бр. 35 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Колико се ја заклињао и заветова 0002 да не пијем рујно вино и баш ракије, 0003 да не јашем коња јоште неука, 0004 да не видим двор девојкин и черне очи. 0005 И напи се рујна вина и баш ракије 0006 и узјах добра коња јоште неука. 0007 Нанесе ме добар коњиц на девојкин двор 0008 и ја видих двор девојкин и црне очи. 0009 Ја дозвах девојчицу пред бела двора, 0010 ја ју молим и заклињем да ме обљуби, 0011 она ми се заклињаше: „Не могу од мајке. 0012 Кад довече мајка легне, хоће заспати, 0013 ти менека у двор дођи, љубићу тебе.“ 0014 Кад то вече мајка легла и заспала, 0015 јунак дојдох малој моми у беле дворе 0016 и обљубих малу мому јошт нељубљену. |
Интервенције: сь = за (заклињао, заветова) сьвѣова (јат = е) е = је и = ј (рујно) i= и (ракије) ж = ш (јашем) ѡще = јоште дѣвоiкинь (јат = е) нанесеми = нанесе ме цер'не = црне прѣд, бѣла (јат = е) ськлинѩм = заклињем i= ј (мајке) ѿ = од к = г (легне) с = з (заспати) менѣга (јат = е) ћ = ђ (дођи) л = љ (нељубљену) ѡщь = још Коментар: Љубавна лирска песма. Момак прекрши завет и тајно обљуби девојку. Варијанте: Вук, СНП I, 587; Вук, СНП V, 324. Литература: Krnjević 1986: 141-142 |