0001 Кошутица, што си росна?
0002 Како нећу росна бити!
0003 Из Дунава прах извиха,
0004 по њој плави танка шајка,
0005 у њој седи Дан војвода:
0006 девојке му возарице,
0007 удовица думенџија.
0008 Говориле возарице:
0009 „А бога нам, Дан војвода,
0010 ово пуно девет лета
0011 откако смо возарице,
0012 ми се венца не нанесмо,
0013 нит се храбра наљуби[с]мо,
0014 нит се чеда нањија[с]мо.“
0015 И да ми рече Дан војвода:
0016 „А бога ми, возарице,
0017 возиле сте девет летах,
0018 девет летах и годинах,
0019 јошт возите девет данах
0020 одвезите ме под Белград,
0021 под небојшу белу кулу.
0022 Онде ћу вас разудати
0023 те се венца наносите,
0024 а храбрана наљубите
0025 и чеда се нањијајте.“
0026 Скочиле су возарице
0027 повезле су Дан војводу
0028 возиле га девет данах
0029 одвезле га под Београд,
0030 под небојшу белу кулу.
0031 И онде их разудаде
0032 и венца се наносиле
0033 и храбра се наљубиле,
0034 а чеда се нањијале.

Интервенције:
н = њ и = ј (њој)
i= ј (шајка)
дѣвоiке (јат = е)
тумен'жі'ѩ = думенџија
ѿ = од
нанѥмо = нанесмо
т = д (чеда)
лѣтах (јат = е)
ѡщь = јошт
ѿвозитеми = одвезите ме
и = е (ме)
бѣлу (јат = е)
с = з (разудати)
наниаите = нањијајте
і = ј (војводу)
ѥ = их (плурал)

Напомене:
један од источносрпских дијалеката има и облике без с (наљубимо, нањијамо...), али ништа друго у овој песми није та врста дијалекта

Коментар:
Лирско-епска песма, романса – сватовска песма. Удаја возарица које возе Дан војводу девет година и девет дана. Лађа пристаје тек у Београду, под кулу Небојшу.
Литература: Деретић 2000: 179-180.