0001 Вино пије кнез Лазаре
0002 у бјеломе Дубровнику
0003 и ш њим пије младо Туре,
0004 младо Туре јаничарче.
0005 Говорило младо Туре:
0006 "Так` ти бога, кнез Лазару,
0007 да лјепу ти љубу љубиш!
0008 Да је хоћеш мени дати
0009 једну нојцу за љубовцу,
0010 ја би теби јунак дао
0011 триест дукат['] из готова
0012 и јошт би ти јунак дао
0013 три товара мор[-]скерлета."
0014 Несрећа му прискочила
0015 те он даде љубу своју
0016 том Турету једну нојцу,
0017 једну нојцу за љубовцу
0018 пак отиде љуби својој.
0019 Говорио кнез Лазаре:
0020 "Бог т` убио, љубо моја,
0021 где те виде младо Туре?
0022 Бог не видио ни тебе!
0023 Tебе иште младо Туре
0024 једну нојцу за љубовцу.
0025 Mени даје младо Туре
0026 триста дукат['] из готова,
0027 јоште мени Туре даје
0028 три товара мор[-]скерлета."
0029 Говорила вјерна љуба:
0030 "Подај мене, господару,
0031 том Турету што ме иште
0032 а ти узми, господару,
0033 што ти даје младо Туре.
0034 Jедва ће се младо Туре
0035 до поноћи нагледат['] мене,
0036 а до зоре наспавати,
0037 ја ћу доћи бјелу двору
0038 те ћу опет твоја бити."
0039 Превари се кнез Лазаре
0040 те он даде љубу своју
0041 и узео триста дукат['],
0042 триста дукат['] из готова,
0043 три товара мор-скерлета.
0044 Кад је сјутра дан свануо,
0045 телал виче по бјеломе,
0046 по бјеломе Дубровнику:
0047 "Што се синоћ продавало
0048 да се јутрос не повраћа."
0049 Скочио је кнез Лазаре
0050 те отиде турском двору
0051 и зазивље љубу своју:
0052 "Хајде дома, љубо моја,
0053 моји двори затворени,
0054 чедо ти се уплакало."
0055 Кнезу љуба говораше:
0056 "Кнез Лазаре, господару,
0057 ид` од тога бјела двора
0058 док те н[иј]е Туре видило.
0059 Нек['] су двори затворени,
0060 нека плаче чедо моје:
0061 да сам теби ја ваљала,
0062 не би ме Турком продавао."

Интервенције:
бѣломе (јат = је)
лѣпу (јат = је)
и = ј (нојцу)
несрѣћа (јат = е)
е = и (прискочила)
е = је (једну)
вѣр'на (јат = је)
ми = ме
бѣлу (јат = је)
прѣварисе = превари се (јат = е)
хаиди = хајде
сьтворени = затворени
оплакало = уплакало
ѿ = од

Коментар:
Лирско-епска песма, романса, уз увођење епских имена. Продата љуба (за једну ноћ Турчину) одбија да се врати мужу. Мада се само у овој песми из ЕР спомиње кнез Лазар с неуобичајеном карактеризацијом, варијанта не представља усамљен пример динамичних односа између различитих сегмената традиције и усмених облика. Процеси се испољавају и међу Вуковим записима, где су нпр. и највиђенији епски јунаци (Марко и Милош) именовани током обредне ситуације (на ранилу, Вук, СНП I, 201), као споредни ликови љубавне лирике (Вук, СНП I,572) или лирско-епских стилизација (Вук, СНП I, 745; 761, 762). Уосталом, изван кохерентног тематског круга о Првом косовском боју је и песма с архаичном подлогом о змају љубавнику (Вук, СНП II, 43), док се особен тематски круг формира око Љутице Богдана и новелистичких обрада породичних односа (Вук, СНП I, 722 – 726) или Херцега Стјепана као младожење (Вук, СНП I, 727, 728). Слични процеси продора епског имена у лирску структуру одликују и песму бр. 217.
Варијанте: Вук, СНП I, 725; Вук, СНП V 696; Krstić 1984: H 1, 2, 4 – Muž prodaje ženu (…) Obično je kupi, ne prepoznavši je, brat, a kada sazna ko je, vrati je mužu: 175 и p. v. 127: 614.
Литература: Nedić 1966: 336; Латковић 1975: Деретић 2000: 179.