Стране:   Геземан:  1   2      Рукопис:  1   2   3   4   < Претходна   Песма бр. 201   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Лјепо пјева за лугом дјевојка
0002 лјепо пјева, чује се далеко.
0003 Слуша ју момче из ливаде
0004 те говори момче нежењено:
0005 "О дјевојко, драга душо моја,
0006 али пјеваш, али мене зовеш?
0007 Послаћу ти добра коња мога
0008 те му плети јасле босиљкове
0009 и мећи му траву дителину,
0010 а зоби га јечмом и пшеницом
0011 а по[ј]и га шећерли шербетом."
0012 Онда вели љепота дјевојка:
0013 "Душо моја, момче нежењено,
0014 ако коњиц дође брез коњика,
0015 оплести ћу му јасле јадикове
0016 метаћу му траву чемерику
0017 зобићу га љуљем и кукољем
0018 а појити јадом и чемером."
0019 Кад то чуло момче нежењено,
0020 он оправља и себе и коња
0021 пак отиде дјевојкину двору.
0022 Далеко га драга угледала
0023 и мало ближе прид њег['] ишетала,
0024 под њиме добра коња примала,
0025 под њим љуби коња међу очи,
0026 коња води у подруме нове,
0027 а драгога горе у чардаке.
0028 Коњу плете јасле босиљкове
0029 и меће му траву дителину,
0030 а зоби га јечмом и пшеницом
0031 а поји га шећерли шербетом,
0032 драгом носи вино и ракију.
0033 А када се понапила вина,
0034 говорила лијепа дјевојка:
0035 "Душо моја, момче нежењено,
0036 какав хадет у тој вашој земљи?
0037 У нашој земљи добар је хадет:
0038 кој['] с ким пије - он и с оним спава."
0039 Говорило момче нежењено:
0040 "Душо моја, лијепа дјевојко,
0041 у нашој земљи бољи хадет:
0042 гдино момци пију ладно вино,
0043 онде такве курве не доиду."
0044 То дјевојки врло жао било
0045 пак отиде доле у подруме:
0046 коњу плете јасле јадикове
0047 а меће му траву чемерику
0048 и зоби га љуљем и кукољем
0049 а поји га јадом и чемером,
0050 а драгому носи ладно вино
0051 полак вина, полак једа меће.
0052 Коњиц црче у нову подруму,
0053 а њен драги горе у чардаку.

Интервенције:
лѣпо (јат = је)
пѣва (јат = је)
дѣвоика (јат = је) и = ј
к = г (лугом)
мум'че = момче
л' = љ (босиљкове)
тителину = детелину
лѣпота (јат = је) = љепота
кониць = коњиц
коньіка = коњика
глугѥм и кукулѥм = љуљем и кукољем
изшетала = ишетала
ниме = њиме
ћ = ђ (међу)
чердаке = чардаке
п = б (босиљкове)
зем'лі'и = земљи
е = је
болі'и = бољи
пои = поји

Коментар:
Лирско-епска песма, балада – љубавне песме. Обљубљену девојку момак вређа, а она трује њега и његовог коња.
Варијанте: ЕР, 14
Прештампано: Карановић 1998: 214-216