Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 | < Претходна Песма бр. 201 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Лјепо пјева за лугом дјевојка 0002 лјепо пјева, чује се далеко. 0003 Слуша ју момче из ливаде 0004 те говори момче нежењено: 0005 "О дјевојко, драга душо моја, 0006 али пјеваш, али мене зовеш? 0007 Послаћу ти добра коња мога 0008 те му плети јасле босиљкове 0009 и мећи му траву дителину, 0010 а зоби га јечмом и пшеницом 0011 а по[ј]и га шећерли шербетом." 0012 Онда вели љепота дјевојка: 0013 "Душо моја, момче нежењено, 0014 ако коњиц дође брез коњика, 0015 оплести ћу му јасле јадикове 0016 метаћу му траву чемерику 0017 зобићу га љуљем и кукољем 0018 а појити јадом и чемером." 0019 Кад то чуло момче нежењено, 0020 он оправља и себе и коња 0021 пак отиде дјевојкину двору. 0022 Далеко га драга угледала 0023 и мало ближе прид њег['] ишетала, 0024 под њиме добра коња примала, 0025 под њим љуби коња међу очи, 0026 коња води у подруме нове, 0027 а драгога горе у чардаке. 0028 Коњу плете јасле босиљкове 0029 и меће му траву дителину, 0030 а зоби га јечмом и пшеницом 0031 а поји га шећерли шербетом, 0032 драгом носи вино и ракију. 0033 А када се понапила вина, 0034 говорила лијепа дјевојка: 0035 "Душо моја, момче нежењено, 0036 какав хадет у тој вашој земљи? 0037 У нашој земљи добар је хадет: 0038 кој['] с ким пије - он и с оним спава." 0039 Говорило момче нежењено: 0040 "Душо моја, лијепа дјевојко, 0041 у нашој земљи бољи хадет: 0042 гдино момци пију ладно вино, 0043 онде такве курве не доиду." 0044 То дјевојки врло жао било 0045 пак отиде доле у подруме: 0046 коњу плете јасле јадикове 0047 а меће му траву чемерику 0048 и зоби га љуљем и кукољем 0049 а поји га јадом и чемером, 0050 а драгому носи ладно вино 0051 полак вина, полак једа меће. 0052 Коњиц црче у нову подруму, 0053 а њен драги горе у чардаку. |
Интервенције: лѣпо (јат = је) пѣва (јат = је) дѣвоика (јат = је) и = ј к = г (лугом) мум'че = момче л' = љ (босиљкове) тителину = детелину лѣпота (јат = је) = љепота кониць = коњиц коньіка = коњика глугѥм и кукулѥм = љуљем и кукољем изшетала = ишетала ниме = њиме ћ = ђ (међу) чердаке = чардаке п = б (босиљкове) зем'лі'и = земљи е = је болі'и = бољи пои = поји Коментар: Лирско-епска песма, балада – љубавне песме. Обљубљену девојку момак вређа, а она трује њега и његовог коња. Варијанте: ЕР, 14 Прештампано: Карановић 1998: 214-216 |