0001 Подигла се једна мала чета
0002 мала чета три добрих јунаках
0003 једно ми је Јанко од Врхгоре
0004 и друго је Мато Златојевић
0005 а треће Марко Мандушићу.
0006 Идоше по црној горици
0007 и била је мира намирила
0008 на Сењу у горици белој
0009 онди било тридесет Сењанах
0010 и пред њима Иво барјактару
0011 умећу се каменом студеним
0012 и међу се из пушак['] нишанах
0013 паке скачу скока јуначкога.
0014 А кад дође Марко од Врхгоре
0015 божију им помоћ називао:
0016 "Помози боже, Сењани јунаци,
0017 је ли тестир на вјери састати?"
0018 Онда вели Сењанин Иване:
0019 "Тестир теби, Марко од Врхгоре,
0020 ти слободно с нами се састани
0021 и умећи каменом студеним
0022 и мећи се из пушак['] нишана
0023 а и скачи скока јуначкога."
0024 И дођоше онди на вјеру
0025 и лјепо се помирише они
0026 напише се и вина и ракије
0027 бацаше се каменом студеним
0028 и мећу се из пушак['] нишана
0029 а и скачу скока јуначкога.
0030 И бог даде и срећа јуначка
0031 свим Сењаном одметну[о] Марко
0032 а одскочи Мато Златојевић
0033 разби нишан Станко Мандушићу.
0034 И било је тридесет Сењанах
0035 а нису били него три ајдуках
0036 одскочили су и одметали
0037 и разбили од пушке нишане.
0038 И сједоше чете јужинати
0039 јужинати трудни и уморни
0040 суха хлеба и воде студене.
0041 А када су чете јужинале,
0042 онда вели Иво барјактару:
0043 "Здрав[о] да си, Марко од Врхгоре,
0044 с твојом хлебцом и водом студеном,
0045 ни у моје ни у твоје здравље,
0046 већ у онога доброга јунака
0047 и о твоје токе, ја о моје перје."
0048 Онда вели Станко Мандушићу:
0049 "Мучи, Иво, да се не свадимо
0050 јер то је мени рјечица мрска."
0051 Онда трже Иво своју сабљу
0052 удари Станка по прси бјели,
0053 али Станку бог и срећа даде
0054 на њему токе с обе стране
0055 пресече му токе с обе стране
0056 и мало је Станка обранио.
0057 Онда вели Станко: "Јао мајко!"
0058 Онда вели од Врхгоре Марко:
0059 "Мучи, Станко, не јаучи мајке,
0060 теби мајка ништа не поможе
0061 ако не поможе од Врхгоре Марко
0062 и не поможе Мато Златојевић.
0063 Није тебе нашла крвна рана,
0064 веће тргни своју сабљу бритку."
0065 Кад то чуо Станко Мандушићу
0066 онда скочи канда се помами
0067 и скоче опет два вјерна друга
0068 и тргоше своје бритке сабље
0069 и скочише јуриш на Сењане
0070 и петнаист глава одсјекоше
0071 а петнаист живи['] завезаше
0072 сам утече Иван од Сењанах,
0073 ал['] не би га ни он утекао
0074 али Станко је мало порањен
0075 те не море да устави крвцу
0076 јере му је крвца додијала.

Интервенције:
е = је
ѿ = од
цер'нои = црној
и = ј (црној)
бѣлои (јат = е)
нима = њима
ихмь = им
вѣри (јат = је)
лѣпо (јат = је)
срѣћа (јат = е)
ѿкочилису = одскочили су
сѣдоше (јат = је)
студеньім = студеном
і = ј (здравје)
д = т (токе)
рѣчица (јат = је)
мерска = мрска
держи = држи
зобе = с обе
прѣсече ( јат = е)
стан'ку = Станка
к = г (тргни)
п = б (бритку)
ѿсѣкоше (јат = је)

Коментар:
Епска песма. Међусобна завада. У јуначким играма надмећу се Сењани с тројицом јунака (Јанко врх горе, Мато Златковић, Марко Мандушић − током певања измењена су имена јунака: Марко врх горе, Станко Мандушић, Мато Златојевић). Заваде се око јунаштва, Иво изазива, али Станко одбија двобој, па га Сењанин рани. Побратими га бране, посеку Сењане, а Иван побегне.
Одбијање изазова је, иначе, у структури епског двобоја мотивисано позицијом изазване стране (владар, остарели старешина куће: цар Стјепан, деспот Ђурђе; Карађорђе; султан; Ђурђе Сенковић итд.). Сегмент учествује у драматичном одлагању мегдана и припрема увођење заточника, најбољег јунака који одмењује владара, ујака или оца. Опевајући о сукобу бега Љубовића са Бајом Пивљанином (Вук, СНП III, 70), Вишњић модификује овај сегмент. Пошто се јунаштво подразумева, истиче се Бајово чојство и посебан тип процене сопствених поступака (,,Ако сам ти брата погубио, / Мене јесте младост занијела, / И ја сам се давно покајао“). И Станко Мандушић одбија сукоб, јер не жели свађу са сународницима, али је завист јача од разума. Сењани скупо плаћају окршај са малобројнијом групом, а надметање у јуначким играма и исход чарке демаскира кукавичлук Ива барјактара.
Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Варијанте: Вук, СНП II, 80; Вук, СНП III, 65; EP 77; Krstić 1984: X 17, 8 – Bacanje kamena, skakanje i dr. (nagrada je obično devojka): 446.
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 251; Клеут 1987; Петковић 2010: 333-344.