Стране:   Геземан:  1   2   3      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   7   8   < Претходна   Песма бр. 151   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
001 Вечерицу вечерао Марко.
002 А кад било у по вечере,
003 онда се насмијао Марко.
004 Онда Марку говорила мајка:
005 "Што се смијеш, Краљевићу Марко,
006 ил['] се смијеш ти нашом вечером,
007 ил['] се смијеш мојом старостју?"
008 Онда вели Краљевићу Марко:
009 "Ја [се] не смијем т[еб]и [због] твоје старости
010 нит['] се смијем нашом вечерицом,
011 већ се смијем, стара мајко моја,
012 јер, мајко, носиш црно под бјелим."
013 Онда вели мајка Краљевића:
014 "Не старај се, мој Краљевић Марко,
015 штоно ја носим црно под бјелим,
016 већ старај се својом вјерном љубом
017 јер отиде љуба по злу путу
018 и љуби ју Дука Сенковићу.
019 И ако тому не вјерујеш
020 справи, синко, вечеру г[оспо]дску
021 пак зови г[о]с[по]ду на вечеру,
022 и г[о]с[по]ду и господичиће,
023 ал['] не зови Дуку Сенковића
024 сама ће љуба [д]осјетити се,
025 она ће звати га на вечеру."
026 И Марко је мајку послушао
027 и справио г[оспо]дску вечеру
028 и звао г[о]с[по]ду на вечеру
029 и г[о]с[по]ду и младе г[о]с[по]дичиће
030 ал['] не зове Дуку Сенковића.
031 И г[о]с[по]да дошла на вечеру,
032 али не има Дуке Сенковића.
033 Пак говори љуба Краљевића:
034 " Г[о]с[поди]не, Краљевићу Марко,
035 што је теби Дука учинио
036 да ти Дуку не звао на вечеру?"везле
037 Онда вели Краљевићу Марко:
038 "О моја љубо, бог те осјетио!"
039 Скочи љуба рада и весела
040 оде двору Дуке Сенковића,
041 иде Марко за њом назорице.
042 А кад дојде до Дукина двора,
043 иде љуба у Дукине дворе:
044 "Хајде, Дука, тебе зове Марко,
045 тебе зове Марко на вечеру,
046 и био те и заборавио."
047 Онда ју Сенковић пољуби
048 и гледао Краљевићу Марко
049 пак одоше до Маркова двора
050 три њу пута Дука пољубио
051 од својега двора до Маркова
052 и све гледа Краљевићу Марко
053 али био Марко тврда срца.
054 А кад су дошли у бијеле дворе,
055 у бијеле дворе Краљевића,
056 и сидоше г[о]с[по]да на собет,
057 мећу Дуку горњему крају
058 и г[о]с[по]да лјепо вечерала.
059 А кад су лјепо вечерали,
060 појде Марко делити перје,
061 кому бјело, кому златну челенку,
062 али Дуки ништо не допаде.
063 Онда вели Краљевићу Марко:
064 "Иди, љубо, вјерна Анђелија,
065 донеси ми сабљу оковану."
066 Скочи љуба рада и весела
067 и донесе сабљу оковану,
068 даје сабљу Дуки Сенковићу.
069 Узе сабљу Дука Сенковићу
070 хоће сабљу Дука да извади,
071 ал['] не море сабљу да извади.
072 Он даје г[о]с[по]ди наоколо -
073 оде сабља од руке до руке.
074 А кад дојде Марку у руке,
075 ох, сама се извадила онда.
076 Онда Дуки главу одсјекао,
077 учини се ганилук на врати,
078 али вели Краљевићу Марко:
079 "Не бојте се, господо велика,
080 ја вам нећу ништа учинити,
081 већ изгуби[х] свога наместника."
082 Али љуби очи извадио
083 онда пише докле кому драго.

Интервенције:
опо = у по
і = ј (мајка)
е = је (смијеш)
кралѥвиче = Краљевићу
и = ј (мојом)
старѡсті'ю = старостју (старошћу)
цер'но = црно
бѣлѡм (јат = је) = бјелим
вѣрном (јат = је)
т = д (Дука)
вѣруиешь (јат = је)
гдску = господску
гсду = господу
гѡсподичице = господичиће
ѡсѣтитисе (јат = је) = досјетити се
осѣтио (јат = је)
ѿде = оде
с = з (за)
на сорице = назорице
тукена = Дукина
тукене = Дукине
хаиди = хајде
ѿ = од
тверда = тврда
срдца = срца
бѣле (јат = ије)
лѣпо (јат = је)
ћ = ђ (Анђелија)
ѿсѣкаѡ (јат = је) = одсјекао
пі'ише = пише
не пѡдеть се = не бојте се

Коментар:
Епска песма. Невера љубе Краљевића Марка. Мајка му открива истину, а он куша љубу и Дуку Сенковића помоћу сабље коју нико не може извадити из корица. Дуку посече, а љубу ослепи. Варијанта лепо илуструје динамичне процесе стилизације. Мотиви, који иначе могу бити самостално обрађени (типско именовање великог грешника; само одређен јунак може да користи изузетно оружје, Вук, СНП II, 57, 58 – Марко познаје очину сабљу ), подређени су основном сижејном моделу – неверству љубе. Јасној подели основних улога придружује се лик мајке, у садејству делокруга помоћника – саветодавца – гласника. Тек када мајка обавести сина о љубиној невери следи искушавање, потврда неверства и кажњавање. И у другачије стилизованом моделу неверне љубе среће се исто име љубавника, који је потпуно пасиван (Вук, СНП II, 31 – Бан Милутин и Дука Херцеговац). Занимљиво је да се мотив сабље (оружја) које нико не може да користи у ЕР помера из друштвено-епског контекста ка породичном конфликту, те је епизода сегмент варијаната о издајству жене (в. ЕР, 78).
Варијанте: Богишић, 56; Вук, СНП II, 3; Вук, СНП VI, 25; Krstić 1984: U 2, 2, 2 – Vađenje očiju, в. из ЕР песме бр.71, 129, 181. Неверна љуба у ЕР песме бр. 25, 71, 78, 117, 186. Matica I, 2, 26, 27: 373-378.
Прештампано: Лукић-Златковић 1996: 170-172
Песме о Марку у ЕР: 83 (стих 36), 87, 92 (стих 26), 105, 124, 139, 176, 188.
Литература: Пешић 1988: 565; Меденица 1965; Лома 2002: 105. В. нап. уз бр. 87.