Стране: Геземан: 1 2 3 Рукопис: 1 2 3 4 5 6 7 8 | < Претходна Песма бр. 151 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
001 Вечерицу вечерао Марко. 002 А кад било у по вечере, 003 онда се насмијао Марко. 004 Онда Марку говорила мајка: 005 "Што се смијеш, Краљевићу Марко, 006 ил['] се смијеш ти нашом вечером, 007 ил['] се смијеш мојом старостју?" 008 Онда вели Краљевићу Марко: 009 "Ја [се] не смијем т[еб]и [због] твоје старости 010 нит['] се смијем нашом вечерицом, 011 већ се смијем, стара мајко моја, 012 јер, мајко, носиш црно под бјелим." 013 Онда вели мајка Краљевића: 014 "Не старај се, мој Краљевић Марко, 015 штоно ја носим црно под бјелим, 016 већ старај се својом вјерном љубом 017 јер отиде љуба по злу путу 018 и љуби ју Дука Сенковићу. 019 И ако тому не вјерујеш 020 справи, синко, вечеру г[оспо]дску 021 пак зови г[о]с[по]ду на вечеру, 022 и г[о]с[по]ду и господичиће, 023 ал['] не зови Дуку Сенковића 024 сама ће љуба [д]осјетити се, 025 она ће звати га на вечеру." 026 И Марко је мајку послушао 027 и справио г[оспо]дску вечеру 028 и звао г[о]с[по]ду на вечеру 029 и г[о]с[по]ду и младе г[о]с[по]дичиће 030 ал['] не зове Дуку Сенковића. 031 И г[о]с[по]да дошла на вечеру, 032 али не има Дуке Сенковића. 033 Пак говори љуба Краљевића: 034 " Г[о]с[поди]не, Краљевићу Марко, 035 што је теби Дука учинио 036 да ти Дуку не звао на вечеру?"везле 037 Онда вели Краљевићу Марко: 038 "О моја љубо, бог те осјетио!" 039 Скочи љуба рада и весела 040 оде двору Дуке Сенковића, 041 иде Марко за њом назорице. 042 А кад дојде до Дукина двора, 043 иде љуба у Дукине дворе: 044 "Хајде, Дука, тебе зове Марко, 045 тебе зове Марко на вечеру, 046 и био те и заборавио." 047 Онда ју Сенковић пољуби 048 и гледао Краљевићу Марко 049 пак одоше до Маркова двора 050 три њу пута Дука пољубио 051 од својега двора до Маркова 052 и све гледа Краљевићу Марко 053 али био Марко тврда срца. 054 А кад су дошли у бијеле дворе, 055 у бијеле дворе Краљевића, 056 и сидоше г[о]с[по]да на собет, 057 мећу Дуку горњему крају 058 и г[о]с[по]да лјепо вечерала. 059 А кад су лјепо вечерали, 060 појде Марко делити перје, 061 кому бјело, кому златну челенку, 062 али Дуки ништо не допаде. 063 Онда вели Краљевићу Марко: 064 "Иди, љубо, вјерна Анђелија, 065 донеси ми сабљу оковану." 066 Скочи љуба рада и весела 067 и донесе сабљу оковану, 068 даје сабљу Дуки Сенковићу. 069 Узе сабљу Дука Сенковићу 070 хоће сабљу Дука да извади, 071 ал['] не море сабљу да извади. 072 Он даје г[о]с[по]ди наоколо - 073 оде сабља од руке до руке. 074 А кад дојде Марку у руке, 075 ох, сама се извадила онда. 076 Онда Дуки главу одсјекао, 077 учини се ганилук на врати, 078 али вели Краљевићу Марко: 079 "Не бојте се, господо велика, 080 ја вам нећу ништа учинити, 081 већ изгуби[х] свога наместника." 082 Али љуби очи извадио 083 онда пише докле кому драго. |
Интервенције: опо = у по і = ј (мајка) е = је (смијеш) кралѥвиче = Краљевићу и = ј (мојом) старѡсті'ю = старостју (старошћу) цер'но = црно бѣлѡм (јат = је) = бјелим вѣрном (јат = је) т = д (Дука) вѣруиешь (јат = је) гдску = господску гсду = господу гѡсподичице = господичиће ѡсѣтитисе (јат = је) = досјетити се осѣтио (јат = је) ѿде = оде с = з (за) на сорице = назорице тукена = Дукина тукене = Дукине хаиди = хајде ѿ = од тверда = тврда срдца = срца бѣле (јат = ије) лѣпо (јат = је) ћ = ђ (Анђелија) ѿсѣкаѡ (јат = је) = одсјекао пі'ише = пише не пѡдеть се = не бојте се Коментар: Епска песма. Невера љубе Краљевића Марка. Мајка му открива истину, а он куша љубу и Дуку Сенковића помоћу сабље коју нико не може извадити из корица. Дуку посече, а љубу ослепи. Варијанта лепо илуструје динамичне процесе стилизације. Мотиви, који иначе могу бити самостално обрађени (типско именовање великог грешника; само одређен јунак може да користи изузетно оружје, Вук, СНП II, 57, 58 – Марко познаје очину сабљу ), подређени су основном сижејном моделу – неверству љубе. Јасној подели основних улога придружује се лик мајке, у садејству делокруга помоћника – саветодавца – гласника. Тек када мајка обавести сина о љубиној невери следи искушавање, потврда неверства и кажњавање. И у другачије стилизованом моделу неверне љубе среће се исто име љубавника, који је потпуно пасиван (Вук, СНП II, 31 – Бан Милутин и Дука Херцеговац). Занимљиво је да се мотив сабље (оружја) које нико не може да користи у ЕР помера из друштвено-епског контекста ка породичном конфликту, те је епизода сегмент варијаната о издајству жене (в. ЕР, 78). Варијанте: Богишић, 56; Вук, СНП II, 3; Вук, СНП VI, 25; Krstić 1984: U 2, 2, 2 – Vađenje očiju, в. из ЕР песме бр.71, 129, 181. Неверна љуба у ЕР песме бр. 25, 71, 78, 117, 186. Matica I, 2, 26, 27: 373-378. Прештампано: Лукић-Златковић 1996: 170-172 Песме о Марку у ЕР: 83 (стих 36), 87, 92 (стих 26), 105, 124, 139, 176, 188. Литература: Пешић 1988: 565; Меденица 1965; Лома 2002: 105. В. нап. уз бр. 87. |