0001 Смиљанићу добра коња јаше
0002 а са неба љуто киша иде.
0003 Веле њему дружина његова:
0004 "Арамбаша, Смиљанић Илија,
0005 арамбаша покисну ти перје."
0006 Онда вели Смиљанић Илија:
0007 "Нека кисне, да би покиснуло,
0008 друго ми се вије у Јелечу
0009 у Турчина Јелечковић Мује
0010 узећу га ако ми је бог да
0011 те ћу га носит за калпаком."
0012 То је чуо Јелечковић Мујо
0013 пак он пише лист бијелу књигу
0014 те ју шаље Смиљанић Илији:
0015 "Смиљанићу, приморско копиле,
0016 дојди мени под Јелеч на мејдан
0017 да ја видим чије носиш перје."
0018 Смиљанићу бијела књига дојде,
0019 књигу гледа Смиљанић Илија
0020 пак говори своме слуги вјерну:
0021 "Седлај коња, моја вјерна слуго,
0022 те иди Јелечковић Муји
0023 те ти моли Јелечковић Мују
0024 е да би се са мном помирио
0025 даћу њему два товара блага".
0026 Оде слуга Јелечковић Муји
0027 те му онде говорити пође:
0028 "Господине, Јелечковић Мујо,
0029 послао ме Смиљанић Илија
0030 да би се помирио ш њиме
0031 даће теби два товара блага."
0032 Кад је чуо Јелечковић Мујо,
0033 скочи Мујо канда се помами
0034 те донесе ђерђеф и преслицу
0035 пак је даде слуги Смиљанића:
0036 "На их, носи, те подај Илији
0037 нека преде како моја жена
0038 а нек везе како и дјевојка."
0039 Дође слуга двору бијеломе
0040 пак казује господару своме
0041 све му каза што Турчин говори.
0042 Када чуо Смиљанић Илија,
0043 скочи јунак канда се помами
0044 пак седла коња најбољега
0045 пак отиде под Јелеч на мејдан.
0046 Када дође под Јелеч у поље,
0047 ал у пољу један бијели шатор
0048 код шатора копље ударено
0049 а за копље добар коњиц везан
0050 под шатором Јелечковић Мујо
0051 под шатором пије добро вино.
0052 Вели њему Смиљанић Илија:
0053 "Шалам алех, Јелечковић Мујо."
0054 Вели њему Јелечковић Мујо:
0055 "Хрома козо, Смиљанић Илија,
0056 сада ли си на мејдан дошао
0057 јер ти ниси још давно дошао
0058 да ми носиш моје бијело перје."
0059 Вели њему Смиљанић Илија:
0060 "Устани горе, потурицо једна,
0061 устани да се огледамо
0062 да видимо ко је бољи јунак."
0063 Пак узјаше на добра коњица
0064 те ми се онди лијепо сагледаше
0065 ал се врло љуто ударише,
0066 потргоше бојна копља своја.
0067 Хтијаше Турчин ударити Илију
0068 ал се не да ударит Илија
0069 већ удари Илија Турчина
0070 међу плећа добрим копљем својим.
0071 Сави се Турчин, побиже у град,
0072 а за њиме Смиљанић Илија.
0073 Утече Турчин у град Јелеч
0074 а узе му Смиљанић Илија,
0075 узе му и калпак и перје,
0076 пак отиде двору бијелому.

Интервенције:
ж = ш (јаше)
п = б (арамбаша)
i= и (Илија)
покише = покисну
i= ј (перје)
е = је (вије)
с = з (за)
и = ј (је)
бѣлу (јат = ије)
н = њ (књигу)
Iлi'и, илi'ѩ = Илији, Илија
прѣморско (јат = и)
б = п (копиле)
вѣрну (јат = је)
ех = е
ћ = ђ (пође)
гсне = господине
ћер'ћевь = ђерђеф
т = д (преде)
дѣвоiка (јат = је)
бѣломѣ (јат = ије; јат = е)
гсру = господару
коньiць = коњиц
рома = хрома
кои е = ко је
ктi'ѩше = хтијаше
елеча = Јелеч

Коментар:
Епска песма. Смиљанића дружина упозорава да му кисне перје, а он планира да ново скине са Мује Јелечковића. Турчин те речи прихвата као изазов, а Смиљанић му шаље слугу с молбом да се помире. Турчин узвраћа увредом (шаље му ђерђеф и преслицу). Мегдан: увреде, копља, Турчин бежи. Смиљанић му узима калпак и перје.
Прештампано: Сувајџић 2003: 177-179
Литература: Šimčik 1931-1932: 313-318; Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 254-255, 257-259; Клеут 1987; Сувајџић 2003: 372-374.