0001 Кад Сењани поробише Плавно
0002 и богату варош украј Плавне,
0003 заробише младу Марковицу
0004 и ш њоме га Јована дјевера.
0005 Врло тужи млада Марковица
0006 а тјеши ју Јоване дјевере:
0007 „Не тужи, драга снао моја,
0008 ако бог да нашем Марку здравје,
0009 неће нам дати ни до Сења доћи
0010 за нами ће дигнути потјеру.“
0011 Али вели Марковица млада:
0012 „Не тјеши ме, Јоване дјевере,
0013 јер је моје срце убијено.“
0014 Кад су били на конаку првом,
0015 да познаде млада Марковица,
0016 да познаде Маркову доламу
0017 на једноме младу Сења[ни]ну
0018 сва долама крвцом поливена.
0019 Да му вели Марковица млада:
0020 „Богом брате, Сењанин јуначе,
0021 кажи право, тако био здраво,
0022 откуда ти зелена долама?
0023 Да ли си је купио за благо,
0024 да ли ти је од оца остала,
0025 да ли си је у боју добио?“
0026 Онда вели сењски барјактару:
0027 „Посестримо, удовице млада,
0028 ја ћу теби право казивати
0029 откуд мени зелена долама.
0030 Кад се јучер бисмо и сјекосмо,
0031 нанесе мене мој добар коњиц
0032 на јунака у овој долами.
0033 Љуто јунак свога коња јаши
0034 удари на ме да ми барјак узме
0035 дочека га други од Сењанах
0036 те удари пушком међу очи.
0037 Паде јунак у траву зелену
0038 ја дотекох те узе доламу.“
0039 Још вели сењски барјактару:
0040 „Посестримо, удовице млада,
0041 а зашто ме питаш за доламу?“
0042 Јоште вели Марковица млада:
0043 „Побратиме, сењски барјактару,
0044 ја зато те питам за доламу
0045 јербо ми је оно газда био
0046 што је јучер на те ударио.“
0047 Јоште вели сењски барјактару:
0048 „Посестримо, млада Марковице,
0049 а ми ћемо ићи бијелу Сењу
0050 те ти нећеш бити робињица
0051 него хоћеш бити сестра моја,
0052 ја твој дјевер мјесто брата мога.“
0053 Пак одоше Сењу бијеломе.

Интервенције:
плов'не = Плавне
и = ј (крај)
с = з (заробише)
н = њ (њоме)
ω = Јо (Јована)
дѣвера (јат = је)
тѣши (јат = је)
з = с (снао)
i= ј (здравје)
потѣру (јат = је)
е = је
ѿ = од
ѿца = оца
срдце = срце
сѣкѡсмо (јат = је)
коньi'ць = коњиц
ж = ш (јаши)
пишашь = питаш
гаста = газда
бѣлу (јат = ије)
мѣсто (јат = је)
ѡще = јоште

Коментар:
Епска песма. Заробљена млада жена препозна на непријатељу одличја (доламу) свог мужа. Братими га, а он је извештава о боју и обећава да у Сењу неће бити робиња, већ његова сестра.
Варијанте: Krstić 1984: О 13, 2 – Напад на села и градове: 305.