0001 Проклињаше гора Романија:
0002 „Бог т' убио, Старина Новаче,
0003 орлови моје омлатише лишће
0004 гавранови оломише гране
0005 падајући на мртве јунаке.“
0006 А у гори нигди никог нејма
0007 до разма један рањен Радоване.
0008 К њему дојде Јелица сестрица
0009 она круни бисер са криоца
0010 тере брацу ране насипаше;
0011 она дере свилену кошуљу
0012 тере брацу ране завијаше.
0013 Бојно копље чело главе поби
0014 покрила га зеленом доламом
0015 и још браца слатко питоваше:
0016 „Ех мој брајко, рањен Радоване,
0017 можеш ли ми приболити ране?“
0018 Одговара рањен Радоване:
0019 „Ех Јелице, рођена сестрице,
0020 не круни бисер, не квари ђердана
0021 и не цепај свилене кошуље
0022 братац ти неће друге донети.
0023 Веће вежи мога добра коња
0024 више главе за то бојно копље
0025 и покри[ј] ме зеленом доламом
0026 паке реци моме добру коњу
0027 нека гризе траву до кољена
0028 и нек жали свога г[о]с[пода]ра.
0029 А ти иди двору Биларића
0030 те ти кажи мојој старој мајки:
0031 синак ти је у гори остао
0032 чувајући стражу у горици
0033 брез промене докле [је] крајине.“

Интервенције:
i= и (Романија)
старине = Старина
д = т (омлатише)
листѥ = лишће
i= и (неима)
с = з (разма)
и = ј (дојде)
п = б (бисер)
крі'ѡца = гроца
братцу = брацу
т = д (дере)
и = ј (бојно)
ѡщь = јошт
прѣболити (јат = е? и?)
ћ = ђ (рођена)
цѣпаi (јат = е? ије?)
покрими = покриј ме
колѣна (јат = је)
гсра = господара
бѣла рића (јат = и?) = Биларића
і = ј (мајки)
горуци = горици

Коментар:
Лирско-епска песма, балада – епска песма. Гора проклиње старину Новака зато што је пуста. У њој је само рањен Радивоје, којег негује сестра Јелица. Обичај сахрањивања и порука мајци.
Прештампано: Сувајџић 2003: 72-73.
Песме о Старини Новаку из ЕР: 66, 67, 92 (стих 29), 96, 111, 150, 188 (стих 21). Nedić 1996: 339.
Литература: Сувајџић 2003: 341-342; Костић 1935: 135-202