0001 Ни зорице ни бијела данка,
0002 честе књиге за књигама ходе.
0003 Тко ли пише, кому ли пролазе?
0004 Књиге пише ц[a]ре г[o]с[поди]не
0005 од лијепа града Ц[a]риграда
0006 те их шаље Босни каменитој
0007 а на име Бишћу капетану:
0008 „Брже да си, бишћки капетане,
0009 под бијела лјепа Ц[a]риграда
0010 у велику [у] моју ордију
0011 и поведи тридесет делијах.“
0012 А кад чуо бишћки капетане,
0013 по Бишћу је покупио злато,
0014 на јунаке поковао перје:
0015 једно му се перје не допало
0016 пак снимио са себека перје
0017 пак метао на делију свога
0018 пак отиде бјелу Ц[a]риграду.
0019 А кад дође бјелу Ц[a]риграду
0020 у ордију ц[a]ра г[o]с[поди]на,
0021 али ц[a]ре седи под шатором
0022 и код ц[a]ра паша Ферат-паша
0023 махан је бишћком капетану
0024 од лијепе Босне камените.
0025 Пак вели паша Ферат-паша:
0026 „Јао ц[a]ре, мили г[o]с[поди]не,
0027 ти погледај бишћког капетана,
0028 душманина и мога и твога,
0029 који твоје не војује војске
0030 већ продаје Босну у кауре.“
0031 А кад чуо бишћки капетане,
0032 хоће своју да изгуби главу
0033 хоће њега да погуби ц[a]ре
0034 опада га паша Ферат-паша:
0035 „А бога ти, ц[a]ре г[o]с[поди]не,
0036 ти погледај бишћког капетана
0037 и код њега тридесет делијах,
0038 на делијах поковао перје
0039 сребрно [је] паке позлаћено.
0040 Јолдаши су с хајдуци у гори,
0041 ајдуци им поковали перје.
0042 Погубите душманина твога
0043 којно твоје не војује војске
0044 већ продаје Босну у кауре.“
0045 А кад чуо бишћки капетане,
0046 тражи шатор паше бањалучког.
0047 Нађе шатор паше бањалучког,
0048 под шатором паша бањалучки.
0049 Дође њему бишћки капетане
0050 пак братими пашу бањалучког:
0051 „Богом брате, паша бањалучки,
0052 сад ћу моју изгубити главу
0053 код нашега ц[a]ра г[o]с[поди]на.“
0054 А кад чуо паша бањалучки,
0055 он отиде цару г[o]с[поди]ну:
0056 „А бога ми, царе г[o]с[поди]не,
0057 невјеру ти код колина раниш
0058 а јунак је бишћки капетане
0059 којно чува Босну од каура.
0060 На јунаке поковао перје,
0061 сребрно је паке позлаћено,
0062 крвавом се обрисује руком
0063 те ти чува Босну од каура.“
0064 А кад чуо ц[a]ре г[o]с[поди]не,
0065 он намаче два џелата млада
0066 посјекоше пашу Ферат-пашу.
0067 Извади царе г[o]с[поди]не,
0068 извади царе три стотин' дукатах
0069 те и даје бишћком капетану:
0070 „Нај ти момче, бишћки капетане,
0071 од лијепе Босне камените,
0072 на јунаке покупуј јечерме.“

Интервенције:
стихови 1, 9, 18, 19  бѣла (јат = ије)
ст. 2, 4, 33, 37, 47 - н = њ (књиге)
ст. 2 - с = з (за)
ст. 4, 5, 9, 18, 19, 21, 35 - ц'ре = царе
ст. 4, 26, 35, 56, 64, 67 - гсне = господине
ст. 5, 9,24, 71 - лѣпа (јат = ије; је)
ст 6 - ѥ= их
ст. 6,27, 29, 36, 40, 41, 43, 59, 70, 72 - и = ј (каменитој)
ст. 7 - на имену = на име
ст. 7, 8, 12, 13, 23, 27, 31, 36, 45, 49, 58, 69, 70 - с = ш (Бишћу)
ст. 10, 20, 28, 42 - т = д (ордију)
ст. 11, 17, 37,38 - i= и (делијах)
ст. 13, 15, 23, 58, 61 - е = је
ст. 14, 15,16, 41, 60 - i= ј (перје)
ст. 15 - е = се
ст. 16 - г = к (себека)
ст. 19, 47, 49 - ћ = ђ (дође)
ст. 41 - ихмь = им
ст. 46, 47, 48, 50, 51, 54 - панѥлуч'когь = бањалучког
ст.57 - невѣру (јат = је)
ст. 59, 63 - ѿ гауре = од каура
ст. 62 - з = с (обрисује)
ст. 65 - желѩта = џелата
ст. 66 - посѣкоше (јат = је)
ст. 68 - тристотинь = три стотин'

Коментар:
Епска песма. У царевом табору оклеветан јунак. Босанског капетана клевета Ферат-паша да шурује са хајдуцима, али га оправда побратим, бањалучки паша (,,невјеру ти код колина раниш“). Клеветника погубе. Према Шмаусовом мишљењу варијанта илуструје најстарији запис посебног слултанског типа
крајишке епике.
Литература: Schmaus 1953: 231, 232; Krnjević 1980: 257-259;