0001 Беседила удовица Кама:
0002 „Ја сам млада, ја би се удала,
0003 ал['] ја не смијем од мојега сина,
0004 од мојега сина Усеина.
0005 Тко би мога Усу погубио,
0006 би му дала по Усина блага
0007 и његова дору добра коња,
0008 јоште би му мила љуба била.“
0009 То зачуо каурине Јанко
0010 пак дође каурине Јанко:
0011 „Јел истина, удовице Камо,
0012 јел['] истина што људи говоре:
0013 тко би твога погубио сина,
0014 ти си млада, ти би се удала.
0015 А бога ти, удовице Камо,
0016 и здрава се болесна учини
0017 пак пошљи сина на воду ладну
0018 нек донесе воду са кладенца.
0019 Ја ћу ти га онде дочекати
0020 те ћу ти га онде погубити.“
0021 А кад чула удовица Кама,
0022 и здрава се болесна учини
0023 пак дозивље сина Усеина:
0024 „Усеине, материна рано,
0025 узми, синко, ведро позлаћено
0026 донеси мајки воде са кладенца
0027 да ти се мајка напије воде.“
0028 А детету је врло мило било
0029 паке узе ведро позлаћено
0030 пак отиде на воду кладенац
0031 да донесе воде са кладенца
0032 не би ли мајки штогод лакше било.
0033 А кад дође на воду кладенац,
0034 ал['] на води каурине Јанко
0035 прико крила танку пушку држи.
0036 Уса му је салам називао:
0037 „Салам алећ, каурине Јанко“
0038 а Јанко му салам одазвао:
0039 „Здраво да си, Усеине сине“.
0040 Стиште пушку каурине Јанко
0041 да убије Усеина сина,
0042 не уста му, пуста му остала.
0043 Трже сабљу Усеине сине
0044 трже сабљу, одсјече му главу.

Интервенције:
ѿ = од
з = с (Усу)
г = к (каурине)
ћ = ђ (дође)
е = је
л = љ (пошљи)
не = нек
вѣтро = ведро (јат = е)
т = д (ведро)
i= ј (мајки)
дѣту = детету (јат = е)
прiко без јата
гаурi'ине = каурине
др'же, держе = трже
ѿсѣче (јат = је)
ѿазвао = одазвао

Коментар:
Лирско-епска песма о породичним односима. Мати жели да уклони сина и кује заверу са љубавником ,,каурином Јанком“. Младић побеђује (у сведеном двобоју).
Овакви заплети и обрти стилизовани су и према законитостима бајки (у прози и стиху: Вук, СНП II, 8) о мајци/сестри крвници. Пошто је тада тежиште на динамичној радњи, најчешће се кроз градацију развијају три тешка задатка, које син успешно изврши. При негативној карактеризацији мајке међу лирско-епским песмама често се јавља сестра као помоћник, док тај делокруг изостаје када су сестра и зет јунакови непријатељи. На флексибилност обрада утиче и именовање ликова (в. нпр. Јакшићима двори похарани, Вук, СНП II, 97). Исход овако постављених породичних сукоба доследно подразумева кажњавање преступнице. Ако (нпр. претходно отета) сестра докаже своју оданост брату, тада страда отмичар, али и сви чланови њене нове породице. У Eрлангенском корпусу типски лик и име удовице Каме везује се за изразито негативно окарактерисану жену.
Варијанте: ЕР 162; Вук, СНП I, 303; Вук, СНП V, 678; Krstić 1984: H 4, 1, 2, 2 – Mati radi o glavi sinu da bi mogla nesmetano živeti s ljubavnikom ili da bi se mogla za njega udati: 193, p. v. 143: 616. , T 2, 2, 3 – Mati krvnica: 359.
Литература: Милошевић-Ђорђевић 1971: 31-50; Латковић 1975: 251: 252; 271-272