0001 Љуто туже по Лијевну дјевојке,
0002 а по Скопљу удовице младе:
0003 „Ми не смијемо пролазит на воду
0004 од проклетог Николе и Нинка,
0005 од две љуте горске арамије.
0006 Ми не смијемо на воду отићи
0007 већ шаљемо наше старе мајке:
0008 када седну, устати не могу
0009 кад устану, седнути не могу.“
0010 Та се сила и до ц[а]ра чула.
0011 Маче царе два улака млада
0012 да доведу Николу и Нинка.
0013 Кад дођоше два улака млада,
0014 кад дођоше у гору зелену,
0015 али седе двије арамије
0016 под јелом код воде кладенца:
0017 вија им се за калпаци перје
0018 а сјају се токе на јечерме,
0019 сјају се токе са обе стране
0020 и сјају се пуца на долами
0021 и лијепе игле позлаћене,
0022 а танке пушке стоју прико крила.
0023 Пак говоре два улака млада:
0024 „А бога вам, двије арамије,
0025 ц[а]р је нас до тебе послао
0026 да идете ц[а]ру господину.
0027 Ц[а]р је лијепо диван учинио
0028 на диван му иде сва господа
0029 али неима Николе и Нинка,
0030 вас [до] двије љуте арамије.“
0031 Ђипи Нинко на ноге јуначке,
0032 ђипи Нинко и Никола ђипи,
0033 пак одоше ц[а]ру господину.
0034 Али седи ц[а]ре господине,
0035 на устолу ужина с господом.
0036 Нинко седи ц[а]ру код кољена,
0037 а Никола мало више ц[а]ра.
0038 Али вели господине царе:
0039 „Јел['] истина, Никола и Нинко,
0040 јел['] истина што људи говоре
0041 да не смеду по Лијевну девојке,
0042 а по Скопљу удовице младе,
0043 да не смеду пролазит на воду
0044 од проклетог Николе и Нинка?“
0045 Али вели Никола и Нинко:
0046 „Истина је, господине ц[а]ре.
0047 Јер да знадеш, господине ц[а]ре,
0048 какве су лијепе по Лијевну дјевојке
0049 а по Скопљу удовице младе,
0050 и сам би се помамио, ц[а]ре“.

Интервенције:
лѣв'ну (јат = ије)
дѣвоiке (јат = ије) i= ј
скопи = Скопљу
е = је i= и (смијемо)
ѿ = од
смi'емо без јата
і = ј (мајке)
ц' ра = цара
ћ = ђ (дођоше)
двѣ (јат = ије)
ихмь = им
с = з (за)
ѩсі'ѩюсе = а сјају се
д = т (токе)
лѣпе (јат = ије)
прѣко (јат = е? и?)
говори = говоре
теби = тебе (до вас? к вама?)
све господе = сва господа
южина = ужина
смѣду (јат = е)
јат = е? и?
гѡсдине = господине

Напомене:
стих 41: девоiке без јата

Коментар:
Епска песма. Тужба младих жена на Нинка и Николу. Опис хајдука. Пред царем признају кривицу и правдају је лепотом девојака и удовица. У сличним околностима се величају добра Мијата хајдука и склад његове породице.
Варијанте: Вук, V, 557; Вук, СНП III, 62 (уводни сегмент)