0001 Ни зорице ни бијела данка,
0002 а покличе Маџар од Сентоша
0003 пак дозивље бијелу Чонграду
0004 на имену Рака капетана:
0005 „Господине, Рако капетане,
0006 купи, Рако, пешца и коњика
0007 да си брже на пољу ђулинску
0008 куруци нам марву отјераше,
0009 пред куруци Ленчеш капетане.“
0010 А кад чуо капетане Рако,
0011 цикну Рако [како] змија љута
0012 удри на се чизме и чакшире,
0013 удри на се риса и челенку,
0014 припаса палош по танкој кошуљи
0015 а дугу шишу низ плећи баци,
0016 пак узјаши ждрала коња свога.
0017 Од наглости коња не оседла
0018 веће на гола коња узја[ха]о
0019 пак подвикну по граду Чонграду:
0020 „На ноге, Чонграци јунаци,
0021 на ноге и на добре коње!
0022 Куруци нам марву отјераше.“
0023 На мах скочи шездесет катанах
0024 и на ноге и на добре коње
0025 пак одоше на поље ђулинско.
0026 И врло је састигао Рако
0027 среди поља бјела ђулинскога
0028 код малога села Ковачаса.
0029 Угледа и Ленчеш капетане
0030 пак говори Ленчеш капетане:
0031 „Чујете ли, куруци Маџари,
0032 какав је напред јунак измакао:
0033 на јунаку сребрна челенка
0034 сребрна је паке позлаћена
0035 оно је главом Рако капетане.
0036 Ено нама добра нерешика,
0037 добрих коњах, пушак['] извезених.
0038 Ал['] бога вам, куруци Маџари,
0039 кад се очи [с] очима састану,
0040 ви немојте огња обарати
0041 док не пукне моја танка пушка,
0042 док не згодим Раку капетана.“
0043 Али слуша капетане Рако,
0044 слуша Рако што Маџар говори,
0045 па дочека све своје катане
0046 паке Рако катанама вели:
0047 „Ех катане, драга браћо моја,
0048 чујете ли што Маџар говори?
0049 Чувајте, браћо, и главу и срце
0050 далеко је Тиси у ритове
0051 још је даље до Ђуле бијеле
0052 бојите се куручке бусије
0053 јер ако Маџар мало потјера,
0054 ниједан главе изнијети неће.
0055 Али браћо, шездесет катанах,
0056 кад се очи с очима састану,
0057 ви немојте огња обарати
0058 док не пукне савска пушка моја
0059 коју сам од Саве донео,
0060 док не згодим Ленчеш капетана.“
0061 А кад се очи с очима састаше,
0062 погледа Раку Иво Онудлија:
0063 „Удари, Рако, ја ћу напоредо
0064 док промесим куруцу Маџара
0065 мојим шишем и десницом руком.“
0066 Намах пуче четрест точирошах,
0067 намах паде дванаест калвинах,
0068 а остали плећи подадоше.
0069 Докле им на плећи нападоше,
0070 намах триест живих уфатише
0071 а педесет глава одсјекоше,
0072 пак одоше бијелу Чонграду.
0073 Накитише бијела Чонграда
0074 све изнутра робљем и оружјем,
0075 а споља мртвијем главама.
0076 На Чонграду топови пуцају
0077 на весеље Чонграцом јунаком,
0078 на весеље младим катанама,
0079 а у здравље Рака капетана.

Интервенције:
бѣла (јат = ије; је)
с = з (зорице)
ч = џ (Маџар)
ѿ = од
биелу без јата
е = је (бијелу)
нь = њ i= и (коњика)
ћ = ђ (ђулинску)
ѿтѣраше (јат = је)
лута = љута
прѣпаса (јат = и? е?)
и = ј (танкој)
п = б (баци)
дуга шиша = дугу шишу
узѩжи = узјаши
щрала = ждрала
узѩѡ = узјахао
шесть десеть = шездесет
ѿдоше = одоше
срѣди (јат = е)
i= ј (немојте)
н = њ (огња)
срдце = срце
тисі'и = Тиси
ѡщь = јошт
поточека = па дочека
д = т (ритове)
боѩiте се = бојите се (бојати се?)
потѣра (јат = је)
изнѣти (јат = ије)
чедрест = четрест
д = т (точирошах)
ихмь = им
ѿсѣкоше (јат = је)
ωдд = од
мртвi'ем = мртвијем



ковачаса = Ковачице?

Коментар:
Епска песма. Уместо виле, Мађар од Сентоша подстиче Раку капетана да скупља војску, јер са Ђулинског поља непријатељ отима стоку. Опис вође и слављење победе у Чонграду.
Већ преглед варијаната из млађих записа показује учесталост мотивације сукоба, која је најпознатија по Вишњићевој песми о боју на Салашу. Отимање стоке је нарочито заступљено међу песмама о војевању Црногораца. Тај хроничарски образац песама ,,новијих времена“ испољава се и у овом запису, у чијој су основи проучаваоци такође препознавали рефлексе историјских догађаја.
Варијанте: в. у ЕР песму бр. 17; Вук, СНП IV, 12, 20, 22, 54, 60, 61; Вук, СНП VI, 57; Вук, СНП VIII, 9, 20-28, 53, 55, 63, 66, 28; Милутиновић, 20, 22, 24, 84, 141, 146, 171; Огледало, 6, 7, 12, 16, 17, 20 – 23, 27, 34, 35, 48, 50; Krstić 1984: O 13 – Četovanje radi plena i pljačke: 304-305.
Литературra: Геземан 1925: XIX-XXI; Gezeman 1926/1982: 252-283; Путилов 1985: 125-138; Сувајџић, Формуле хајдучких песама 2008: 147-189..