0001 Што се сјаје више Сења града?
0002 Ил' су сњези, или лабудови?
0003 Нити су сњези, ни лабудови:
0004 да су сњези, давно б' окопнили,
0005 а лабуди давно одлетили,
0006 већ се сјаје на мору наранча
0007 под наранчом чета од приморја
0008 и пред четом две арамбаше:
0009 једно ми је арамбаша Вуче,
0010 а друго је Плетикоса Павле.
0011 На јунаци господско одијело -
0012 све калпаци и бијело перје
0013 те се сјаје на њима оружје.
0014 Задрема се арамбаши Вуку
0015 пак говори арамбаша Вуче:
0016 „Побратиме, Плетикоса Павле,
0017 врло ми је санак одолио
0018 да ја легнем, да мало одспавам.“
0019 Леже спават арамбаша Вуче
0020 чува страже Плетикоса Павле.
0021 Мало дремну, ал се брже прену,
0022 мало дремну, чудан санак види,
0023 пак дозивље Плетикоса Павла:
0024 „Побратиме, Плетикоса Павле,
0025 мало легох, чудан санак видих
0026 где полети змија крилатица
0027 од пуста Сења латинскога
0028 оде мени за калпак [за] перје
0029 и уједе и мене и тебе
0030 и сву нашу редом дружиницу.
0031 Бог ће дати да ће добро бити.
0032 А тебека, побратиме Павле,
0033 савила се змија пресојница
0034 теби, брацо, око грла бијела
0035 савила се и два и три пута
0036 пак се главом међу очи маша.“
0037 Јоште Вуче у ријечи бијеше
0038 ал['] удрише Сењани јунаци
0039 те разбише две арамбаше
0040 и сву њину исјекоше дружбу.
0041 Уфатише двије арамбаше
0042 свезаше им наопако руке
0043 одведоше Сењу бијеломе
0044 метнуше их на дно у тавницу.
0045 А кад сјутра бео [дан] свануо,
0046 да пустише арамбашу Павла.
0047 Оде Павле на сиње приморје
0048 да донесе за њих дуговање
0049 да покупи по Босни дукате.
0050 Прође, брацо, два мјесеца данах
0051 ни би Павла, ни донесе благо.
0052 Кад замину недиљица друга,
0053 те господа изишла из цркве
0054 пак пустише арамбашу Вука
0055 да пред црквом попроси новаца
0056 јер је худан у тешкој тавници -
0057 неима Вуче ни оца ни мајке
0058 нити има браца рођенога
0059 који би Вуку донео понудах
0060 у тавницу, у кулу бијелу.
0061 Сва господа прошла поред Вука,
0062 свакому се поклонио Вуче.
0063 Најпосле прође Петре Мркоњићу
0064 њему се Вуче поклонити неће.
0065 Да му вели Мркоњићу Петре:
0066 „Курво једна, арамбашо Вуче,
0067 зашто се мени поклонити нећеш?
0068 Курва ти била и отац и мајка.
0069 Ил['] ти је болест досадила,
0070 или ти је гвожђе дотешчало,
0071 ил' се од силе поклонити нећеш.“
0072 Али вели арамбаша Вуче:
0073 „Сам си курва, који ми говориш.
0074 Није мени дотешчало гвожђе
0075 нити ми је болест додијала
0076 већ од силе поклонит се нећу
0077 јер су таке моје слуге биле
0078 које су мене до јучер двориле.“
0079 Кад то чуо Мркоњићу Петре,
0080 журба се чини по граду бијелу:
0081 „Да ми беду пуштамо из града
0082 јер ће нама после хака доћи
0083 те ће нам бијела Сења освојити
0084 и без топа и без огња жива“.
0085 Пак пустише арамбашу Вука.
0086 Оде Вуче у сиње приморје
0087 и до скора арамбаша Вуче
0088 по приморју чету изводио
0089 по бусијах Турке разбијао
0090 мртве турске главе проносио
0091 те гори јеле накитио.

Интервенције:
снѣзи (јат = је)
ѿлѣтили (јат = е) = одлетили
е = је
ѿ = од
ѡдi'ело = одијело, без јата
бѣло (јат = ије)
i= ј (перје)
нима = њима
т = д (задрема)
к = г (легнем)
трему = дремну
б = п (прену)
'л = љ (дозивље)
г = к (тебека)
з = с i=ј (пресојница)
брат'цо = брацо
ћ = ђ (међу)
ж = ш (маша)
ѡще = јоште
рѣчи (јат = ије)
бѣше (јат = је)
из'сѣкоше (јат = је)
двѣ (јат = ије), како би требало и горе
ихмь = им
бѣломѣ (прво јат = ије; друго јат = е)
бѣо (јат = е)
нi' = њ (дуговање)
мѣсеца (јат = је? и?)
л = љ (недиљица)
новаце = новаца
ѿца = оца
кои = који
и = ј (тешкој)
нѣму (јат = је)
з = ж (гвожђе)
ч = шч (дотешчало)
ш = ж (журба)
ωсвоіти = освојити

између стихова 79 и 85 нешто је испуштено (најмање два стиха: реакција Петра Мркоњића, његов могући напад на сужња и растављање завађених)

Напомене:
стих 39: две без јата, а десетерац би тражио двије

Коментар:
Епска песма. Ослобађање из ропства. Словенском антитезом започиње опис чете. Харамбаша Вук саопштава побратиму Плетикоси Павлу злокобан сан, након чега их нападају Сењани и заробљавају. Пуштају Павла по откуп, а када он не долази, Вук мора да се понизи и проси. Не поклања се Петру Мркоњићу, размењују увреде, а Сењани, у страху од освете и одмазде хајдука, пуштају Вука на слободу.
Варијанте: ЕР 127; Вук, СНП II, 61; Вук, СНП III 30; Вук, СНП IV 56; Вук, СНП VII 6; Krstić 1984: D 3, 1, 2, 6 − San predskazuje ropstvo: 135. Вук, СНП III, 89; Вук, СНП IV, 29; Вук, СНП VI, 73, 74; Милутиновић, 9, 106; Krstić 1984: N 1, 11 – Oslobađanje otkupom: 292.
Литература: Gezeman 1926/1982: 252-283; Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 247, 257-259; Клеут 1987; Krnjević 1986: 169-179; Лома 2002: 30.