0001 Пију вино четири војводе
0002 у бијелу двору Николину
0003 служи вино сестра Николина
0004 гологлава као мушка глава.
0005 Говорио војвода Никола:
0006 „Бог те убио, драга сестро моја,
0007 и када си се лијепа родила
0008 од тебе се земље завадиле:
0009 две аге чак од Цариграда
0010 Мемет аго и Усеин аго,
0011 и два бана [од] бијела Сења
0012 бан Никола и војвода Јанко,
0013 а од лијепе, од Ерцеговине,
0014 Латинине ерцеже Стипане.
0015 Јал['] се удај за кога ти драго,
0016 јал['] ћу тебе растргнути коњма.“
0017 То дјевојки врло мучно било,
0018 проли сузе низ бијело лице
0019 пак отиде горе у чардаке
0020 те отвара сичане сандуке
0021 оправља се што море најљепше.
0022 Пак узима свилена гајтанах,
0023 пак се шеће прид зелену башчу
0024 те братими млада башчо[в]ана:
0025 „Богом брате, млади башчо[в]ане,
0026 пусти мене у зелену башчу
0027 да натргам румене ружице.“
0028 То башчо[в]ан за бога примио
0029 пак њу пусти у зелену башчу.
0030 Али неће јадовна дјевојка,
0031 она неће ни гледати руже,
0032 већ се шеће под жуту наранчу
0033 пак се пење наранчи на гране.
0034 Отвори се зелена наранча,
0035 наранча се до земље савија
0036 да дјевојки смрти не задаје.
0037 Помислила јадовна дјевојка
0038 од грла је гајтан одвезала
0039 пак натрга румене ружице
0040 пак се шеће у бјеле дворове,
0041 пак отвара сичане сандуке,
0042 пак извади три табака књиге,
0043 паке пише три бијеле књиге.
0044 Једну шаље бјелу Цариграду
0045 Мемет аги и Усеин аги:
0046 “Мемет аго и Усеин аго,
0047 оба сте ми богом побратима.“
0048 Другу шаље бијеломе Сењу
0049 бан Николи и војводи Јанку:
0050 “Оба сте ми богом побратима“.
0051 Трећу шаље у Ерцеговину
0052 Латинину ерцегу Стипану:
0053 „Душо моја, ерцеже Стипане,
0054 ти си давно посадио ружу
0055 ево ти ружа за тргање,
0056 ево су ми руке за наруке,
0057 и танани прсти за прстење,
0058 и бијела плећа за кафтане,
0059 и бијело грло за ђердане.
0060 Купи свате, ходи по дјевојку.“
0061 Гледа књигу ерцеже Стипане
0062 књигу гледа, на књигу се смије
0063 пак покупи господу сватове
0064 пак отиде двору Николину
0065 и одведе сестру Николину
0066 бијелу двору, у Ерцеговину.

Интервенције:
i= ј (војводе)
бѣлу (јат = ије)
ж = ш (мушка)
лѣпо (јат = ије) = лијепа
ѿ = од
с = з (завадиле)
п = б (бана)
оу = у и = ј (удај)
разтер'гати = растргнути
дѣвоiки (јат = је)
чердаке = чардаке
наiлѣп'ше = најљепше
прѣд (јат = е? и?)
баш'чоан = башчован
i= и (примио)
'л = љ (земље)
е = је
н = њ (књиге)
усеинь, оусеинь = Усеин
затер'гана = за тргање
ћ = ђ (ђердане)

с. 8 : ѿ тебе = због тебе

Коментар:
Епска песма. Девојку просе петорица просаца. Када је брат због лепоте проклиње, она хоће да се убије, али наранџино дрво то не дозвољава. Четворицу просаца братими, а бира Херцега Стјепана. Позивајући га, метафорично ставља до знања да је стасала за брак. Очита је контаминација модела и жанровских система (балада – епска песма). Занимљиво је такође да се за Херцега Стјепана (Nedić 1966: 340) везују и лирске песме о скуђеној девојци (Вук, СНП I, 728), док је трагичан обрт модела ,,троји просци по једну девојку“ карактеристичан за Милијину песму о сестри Леке капетана (Вук, СНП II, 40).
Варијанте: Богишић, 23; Вук, СНП II, 40, 41 − Дјевојка надмудрила Марка; Вук, СНП III 72, 73; Krstić 1988: J 2, 3, 1 – Više prosaca, mudra devojka: 240, I 2, 2 – Devojka ostale prosce obaveže duhovnim srodstvom: 256-257
Литература: Пешић 1988: 570-571