0001 Бога моле будимска господа:
0002 „Дај нам, боже, ведро у недјељу,
0003 ведро небо и сунашце жарко
0004 да мећемо круну позлаћену
0005 у висину до неба ведрога,
0006 да видимо ком ће бити краљевина.“
0007 Бога моле и намолили се.
0008 Бог им даде ведро у недјељу,
0009 ведро небо и сунашце жарко.
0010 А кад било уочи недеље,
0011 санак снила љуба војводина.
0012 Кад је сјутра освануо данак,
0013 освануо у недјељу младу,
0014 она каже војводи Јанку:
0015 „Г[о]с[поди]не, војвода Јанко,
0016 ја сам ноћас добар санак снила:
0017 у нашега сина Матијаша
0018 злаћен перчин до свилена паса.
0019 Ти поведи сина Матијаша
0020 поведи га у бјела Будима
0021 гди господа учинише вијећу
0022 нека слуша сине Матијаше.“
0023 То је Јанко послушао љубу
0024 он поведе сина Матијаша,
0025 поведе га у бијела Будима,
0026 гди господа учинише вијећу
0027 и метоше круну позлаћену.
0028 Скочила је лијепа позлаћена
0029 она пада на Јанкова сина.
0030 То господи врло мучно бише
0031 јер Матијаш нејаки бијаше.
0032 Онда веле будимска господа:
0033 „Давор јеси, војвода Јанко,
0034 зао ти си научио занат
0035 своју дјецу водиш међ господу.“
0036 И Јанкова сина затворише
0037 затворише у кулу бијелу
0038 пак бацају круну позлаћену
0039 у висине до неба ведрога.
0040 Вијала се и вијала круна
0041 и до неба и до жарка сунца.
0042 А када се натраг повратила,
0043 онда пада на бијелу кулу
0044 и сама се кула отворила.
0045 Паде круна на Јанкова сина,
0046 на Јанкова сина Матијаша.
0047 Кад видише господа будимска,
0048 не могоше ништа учинити.
0049 Ком бог даје, тому и господа
0050 и њему је била краљевина
0051 у Будиму граду бијелому.

Интервенције:
и = ј (дај)
вѣтро = ведро (јат = е)
ндѣлю (јат = је)
ч = шц (сунашце)
куруну = круну
оу = у
ихмь = им
неделiе = недеље
i= ј (војводина)
е = је
гсне = господине
i= и (Матијаша)
з = с (паса)
бѣла (јат = ије)
вѣћу (јат = ије)
лѥба = лијепа
неѩкь = нејаки
дѣтцу = дјецу
ћ = ђ (међ)

Коментар:
Епска песма. Бирање краља бацањем круне. Јанко води сина Матијаша, а мајка саопштава повољан сан. Када круна падне на Матијаша, затварају га у кулу. При новом бацању круне понови се исто, јер се сама кулу отвара.
Формуле сновиђења као сегменти епске песме најчешће најављују трагичан исход предстојећих догађаја, док су веома ретки ,,повољни“ снови – предсказања (Вук, СНП II, 66), какви се могу јавити у структури бајке. Уосталом, одређивање краља помоћу чуда (Божије воље) има више фантастичних, него типичних епских елемената. С друге стране фолклорна обрада је на такав начин очувала особен статус средњовековних владара, који су Божији изасланици на земљи.
Варијанте: Богишић, 30, 31; Krstić 1984: C 2, 2, 16 − Krunu bacaju tri puta da bi saznali ko će biti kralj. Ona uvek pada na isto lice: 103; Krstić 1984: D 3, 1, 1, 3 – San predskazuje majci da će joj sin biti kralj: 133, R 1, 3: 321, p. v. 217: 627.
Песме о краљу Матијашу из ЕР: Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 53 (последњи стих), 59, 73, 75, 83, 178. Nedić 1966: 338.
Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16). Nedić 1996: 339.