Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 5 | < Претходна Песма бр. 75 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Бога моле будимска господа: 0002 „Дај нам, боже, ведро у недјељу, 0003 ведро небо и сунашце жарко 0004 да мећемо круну позлаћену 0005 у висину до неба ведрога, 0006 да видимо ком ће бити краљевина.“ 0007 Бога моле и намолили се. 0008 Бог им даде ведро у недјељу, 0009 ведро небо и сунашце жарко. 0010 А кад било уочи недеље, 0011 санак снила љуба војводина. 0012 Кад је сјутра освануо данак, 0013 освануо у недјељу младу, 0014 она каже војводи Јанку: 0015 „Г[о]с[поди]не, војвода Јанко, 0016 ја сам ноћас добар санак снила: 0017 у нашега сина Матијаша 0018 злаћен перчин до свилена паса. 0019 Ти поведи сина Матијаша 0020 поведи га у бјела Будима 0021 гди господа учинише вијећу 0022 нека слуша сине Матијаше.“ 0023 То је Јанко послушао љубу 0024 он поведе сина Матијаша, 0025 поведе га у бијела Будима, 0026 гди господа учинише вијећу 0027 и метоше круну позлаћену. 0028 Скочила је лијепа позлаћена 0029 она пада на Јанкова сина. 0030 То господи врло мучно бише 0031 јер Матијаш нејаки бијаше. 0032 Онда веле будимска господа: 0033 „Давор јеси, војвода Јанко, 0034 зао ти си научио занат 0035 своју дјецу водиш међ господу.“ 0036 И Јанкова сина затворише 0037 затворише у кулу бијелу 0038 пак бацају круну позлаћену 0039 у висине до неба ведрога. 0040 Вијала се и вијала круна 0041 и до неба и до жарка сунца. 0042 А када се натраг повратила, 0043 онда пада на бијелу кулу 0044 и сама се кула отворила. 0045 Паде круна на Јанкова сина, 0046 на Јанкова сина Матијаша. 0047 Кад видише господа будимска, 0048 не могоше ништа учинити. 0049 Ком бог даје, тому и господа 0050 и њему је била краљевина 0051 у Будиму граду бијелому. |
Интервенције: и = ј (дај) вѣтро = ведро (јат = е) ндѣлю (јат = је) ч = шц (сунашце) куруну = круну оу = у ихмь = им неделiе = недеље i= ј (војводина) е = је гсне = господине i= и (Матијаша) з = с (паса) бѣла (јат = ије) вѣћу (јат = ије) лѥба = лијепа неѩкь = нејаки дѣтцу = дјецу ћ = ђ (међ) Коментар: Епска песма. Бирање краља бацањем круне. Јанко води сина Матијаша, а мајка саопштава повољан сан. Када круна падне на Матијаша, затварају га у кулу. При новом бацању круне понови се исто, јер се сама кулу отвара. Формуле сновиђења као сегменти епске песме најчешће најављују трагичан исход предстојећих догађаја, док су веома ретки ,,повољни“ снови – предсказања (Вук, СНП II, 66), какви се могу јавити у структури бајке. Уосталом, одређивање краља помоћу чуда (Божије воље) има више фантастичних, него типичних епских елемената. С друге стране фолклорна обрада је на такав начин очувала особен статус средњовековних владара, који су Божији изасланици на земљи. Варијанте: Богишић, 30, 31; Krstić 1984: C 2, 2, 16 − Krunu bacaju tri puta da bi saznali ko će biti kralj. Ona uvek pada na isto lice: 103; Krstić 1984: D 3, 1, 1, 3 – San predskazuje majci da će joj sin biti kralj: 133, R 1, 3: 321, p. v. 217: 627. Песме о краљу Матијашу из ЕР: Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 53 (последњи стих), 59, 73, 75, 83, 178. Nedić 1966: 338. Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16). Nedić 1996: 339. |