Erlangenski rukopis

0001 "[П]обратиме, Брдарић Мершане,
0002 ил не хајеш, ил за ме не знадеш.
0003 Сада би ме ласно откупио
0004 и без цјене и без откупа.
0005 У Сењу је воде малаксало,
0006 више Сења студена водица
0007 он се зове зденац Мандушевац.
0008 Мене воде Сенкиње дјевојке
0009 у воду кано добра коња
0010 те на ме у Сењ носе воду."
0011 Кад то чуо Брдарић Мершане,
0012 с вечера коње напојио
0013 и дао им да позобљу зопца,
0014 до поноћи коње оседлао
0015 од поноћи коње узјахаше
0016 до зорице дојде Мандушевцу
0017 и он седи јунак у бусију,
0018 у бусију код воде студене.
0019 И мало је јунак поседио
0020 ал['] иду Сенкиње дјевојке
0021 и пред њима Иванова сестра
0022 за њом иде Јела Кружићева
0023 собом воде сужња Усеина.
0024 Кад дођоше на водицу ладну,
0025 ал['] полива сестра Иванова
0026 полива Јелу Кружићеву
0027 полива ју студеном водицом.
0028 Ал['] говори Јела Кружићева:
0029 "Не поливај, сестро Иванова,
0030 не поливај студеном водицом
0031 тебе Турци поливали вином."
0032 Кад то чуо Брдарић Мершане,
0033 онда скочи јунак из бусије
0034 и ш њиме тридесет Тураках,
0035 уфати сваки по дјевојку
0036 и уфати Брдарић Мершане
0037 он уфати сестру Иванову,
0038 а уфати сужањ Усеине
0039 прилијепу Јелу Кружићеву
0040 и одоше бијелој Удвини
0041 пијућ['] вина и пјевајући.

Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4	< Претходна Песма бр. 74 Следећа >	Извори и литература Обрада стихова
	0001 "[П]обратиме, Брдарић Мершане, 0002 ил не хајеш, ил за ме не знадеш. 0003 Сада би ме ласно откупио 0004 и без цјене и без откупа. 0005 У Сењу је воде малаксало, 0006 више Сења студена водица 0007 он се зове зденац Мандушевац. 0008 Мене воде Сенкиње дјевојке 0009 у воду кано добра коња 0010 те на ме у Сењ носе воду." 0011 Кад то чуо Брдарић Мершане, 0012 с вечера коње напојио 0013 и дао им да позобљу зопца, 0014 до поноћи коње оседлао 0015 од поноћи коње узјахаше 0016 до зорице дојде Мандушевцу 0017 и он седи јунак у бусију, 0018 у бусију код воде студене. 0019 И мало је јунак поседио 0020 ал['] иду Сенкиње дјевојке 0021 и пред њима Иванова сестра 0022 за њом иде Јела Кружићева 0023 собом воде сужња Усеина. 0024 Кад дођоше на водицу ладну, 0025 ал['] полива сестра Иванова 0026 полива Јелу Кружићеву 0027 полива ју студеном водицом. 0028 Ал['] говори Јела Кружићева: 0029 "Не поливај, сестро Иванова, 0030 не поливај студеном водицом 0031 тебе Турци поливали вином." 0032 Кад то чуо Брдарић Мершане, 0033 онда скочи јунак из бусије 0034 и ш њиме тридесет Тураках, 0035 уфати сваки по дјевојку 0036 и уфати Брдарић Мершане 0037 он уфати сестру Иванову, 0038 а уфати сужањ Усеине 0039 прилијепу Јелу Кружићеву 0040 и одоше бијелој Удвини 0041 пијућ['] вина и пјевајући.	Интервенције: бер'тарићь = Брдарић цѣне (јат = је) ѿкупе = откупа е = је онь = она с = з т = д (зденац) мандушеоць =Мандушевац дѣвоiке (јат = је) i= ј (дјевојке) напоиѡ = напојио ихмь = им до = да б = п (зопцу) ѿ = од i= и (бусију) н = њ (њима) крушићова = Кружићева ш = ж нѡм = њом ело = Јела ћ = ђ (дођоше) нь = н (сужањ) студеним = студеном и = ј (поливај) прiлѣпу (јат = ије) пѣваюћи (јат = ије) Напомене: стих 1: Мершан би могао бити Маршан Коментар: Епска песма, комад песме. Заробљеног Турчина ослобађа побратим из сењског ропства и том приликом отимају највиђеније Сењанке. (Игра девојака на води, клетва ,,Не поливај студеном водицом / тебе Турци поливали вином“). Варијанте: Богишић, 117; Вук, СНП IV, 47; Вук, СНП VI, 77; Вук, СНП VII, 1, 46; Милутиновић, 67, 117; Krstić 1984: Н 1, 14 – Ослобађанје – разно: 293. Литература: Schmaus 1953: 231; Krnjević 1980: 242;