0001 Подиже се краљу из Будима
0002 подиже се војску војевати
0003 војевати, с царем бојак бити.
0004 Али краљу несрећа прискочи:
0005 онди се бише три бијела данка,
0006 али цару бог и срећа даде
0007 краљеву војску исјекао
0008 и краља млада посјекао.
0009 Од те војске нитко не утече,
0010 већ утече слуга Матијаше
0011 и отиде бијелу Будиму
0012 пак се шеће Будиму на бедем.
0013 Ш њиме шеће краљица госпоја
0014 и говори краљица госпоја:
0015 "А бога ти, слуга Матијаше,
0016 јеси видио кад погину краљу?"
0017 Онда вели слуга Матијаше:
0018 "Давор љута, краљице госпоја,
0019 није моје перје исјечено
0020 по Будиму коло играјући,
0021 веће моје перје исјечено
0022 отимљући краља од Тураках."
0023 Онда вели краљица госпоја:
0024 "Хвала б[о]гу, слуго Матијаше,
0025 када си се догодио онди.
0026 Буди краљ, а ја ћу краљица,
0027 ја краљица како сам и била."
0028 Краљ Матијаш постаде г[о]с[поди]н
0029 у Будиму граду бијелому,
0030 а краљица како и била.

Интервенције:
и = ј (војску)
несрѣћа, прѣскочи (јат = е; јат = и)
бѣл (јат = ије)
изсѣкаѡ (јат = је)
посѣкаѡ (јат = је)
ѿ = од
Матi'ѩже, Маті'ѩше = Матијаше
i= и (Матијаше)
бетень = бедем
ни = њи (њиме)
ли = љи (краљица)
е = је (јеси)
і' = ј (перје)
б' = бо (богу)
гснь = господин

Коментар:
Епска песма. Извештај из боја доноси рањени слуга Матијаш, а краљица удовица га бира за новог мужа.
И ова варијанта може се посматрати као процес контаминације мотива, јер се извештаји из боја иначе не завршавају свадбом удовице и гласника. Долазак Матије Корвина на угарски престо иначе се обрађује помоћу елемената фантастике, који наглашавају Божију вољу (в. песму бр. 75 и напомену уз њу). Мада иначе ток битке епски певачи представљају помоћу низа формула у овој обради се догађај само констатује, и не подређује чак ни извештају, већ самом преживелом ратнику.
Варијанте: Богишић, 25 (уводни сегмент); Вук, СНП II, 45 (уводни сегмент); Krstić 1984: L 16, 12 – Druge pesme o ženidbi: 272-273; U 1, 7 – Za učinjeno junaštvo čovek dobija nagradu (devojku): 375.
Песме о краљу Матијашу из ЕР: Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 53 (последњи стих), 59, 73, 75, 83, 178. Nedić 1966: 338.