0001 Пију вино Сењани јунаци
0002 на капији Сењу бијелому
0003 пију вино и попијевају.
0004 К њим долази госпоја Десанка,
0005 к њим долази те им говори:
0006 "Благо вама, Сењани јунаци,
0007 јер пијете и попијевате
0008 а мој Јуро лежи у тавници
0009 у проклетој у кули Томиној."
0010 Онда веле Сењани јунаци:
0011 "А бога ти, госпоја Десанка,
0012 што ћеш дати нама напојнице
0013 ми ћемо ти извадити сина.
0014 Хоћеш дати једну кварту блага?"
0015 Онда вели госпоја Десанка:
0016 "А бога ми, Петре Мркоњићу,
0017 да ја имам једну кварту блага,
0018 ја би сама извадила сина.
0019 А даћу једну чизму дуката
0020 што ће вам бити напојнице
0021 док отидете до куле Томине
0022 и док дођете Сењу бијелому."
0023 И одоше Сењани јунаци
0024 отидоше до куле Томине
0025 али кула тврда и опака
0026 не могу куле да отворе.
0027 Копаше ју за три тавне ноћи,
0028 не могоше куле поткопати.
0029 Онда вели Десанчићу Јуро:
0030 "О мој брацо, Мркоњићу Пејо,
0031 ја ћу ићи горе на пенџере
0032 ја ћу скочит с високих пенџера
0033 а ви мене чекајте на руке."
0034 То је њега послушао Петар
0035 и он скочи с високих пенџерах
0036 и њега дочекаше на руке.
0037 Aл на њему тешке негве биху
0038 те не могу негве да отворе.
0039 Носише га љетни дан до подне.
0040 Искочише Турци из Томине
0041 и отеше Јуру Десанчића.
0042 Љуто куне Јуро Десанчићу:
0043 "Бог т' убио, Петре Мркоњићу!
0044 Док сам био сужањ у Тураках,
0045 нисам био ни жедан ни гладан
0046 а сад ће ме Турци уморити,
0047 уморити и жеђу и глађу."
0048 Кад то чуо Мркоњићу Пејо,
0049 онда вели Петре Мркоњићу:
0050 "О јунаци, драга браћо моја,
0051 боље нама сада изгинути
0052 нег срамотом доћи Сењу б'јелом
0053 и оставит Јуру Десанчића."
0054 Кад то чули Сењани јунаци
0055 што говори Петре Мркоњићу,
0056 потргоше своје бритке сабље
0057 и на Турке учинише јуриш
0058 и тридесет Турак['] исјекоше
0059 а тридесет живи савезаше
0060 а тридесет утече у гору
0061 а и оно тешко израњено
0062 ниједан их приболити неће.
0063 И узеше Јуру Десанчића
0064 и на њему негве одсјекоше
0065 и дала им госпоја Десанка,
0066 дала им једну чизму дукатах.
0067 "Ево вама, Петре Мркоњићу,
0068 ево вами добра напојница
0069 који сте ми извадили сина
0070 из проклете из куле Томине
0071 сада пијте и попијевајте."
0072 Они пију и попијевају
0073 на капији Сењу бијеломе.

Интервенције:
i= и и = ј (бијелому)
бѣлому, бѣлѡм (јат = ије)
попѣваю (јат = ије)
ни = њи (њим)
ихмь = им
е = је
пiите = пијете
доминои = Томиној (Томиња?)
i= ј (напојнице)
с = з (чизму)
ѿидите = отидете
ѿдоше = одоше
ћ = ђ (дођете)
пѡдковати = поткопати
брат'цо = брацо
ч = џ (пенџере)
з = с (с високих)
ж = ш (тешке)
б = в к = г (негве)
лѣтни (јат = је)
ѿѥше = отеше
жећѡм и гладѡм = жеђу и глађу
прiт'ке = бритке
тридедеть = тридесет
изсѣкоше (јат = ије)
кои = који
прѣболити (јат = е)
нек'бе = негве
ѿсѣкоше (јат = је)
коисте = који сте

Коментар:
Епска песма. На молбу Десанчићеве мајке Сењани ослобађају јунака из тамнице, али траже за то и награду.
Варијанте: Богишић, 108; Вук, СНП VI, 72;
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 242; Клеут 1987