0001 Двоје се је миловало драги
0002 од малена се лијепо гледало
0003 Омер беже с Мерјемом дјевојком.
0004 Ал['] Омеру је мајка говорила:
0005 "Остани се, курвићу, дјевојке
0006 љепшом ће те оженити мајка
0007 милом секом Асанагинице
0008 којано је у кавезу расла.
0009 Коса јој је кита ибришима,
0010 обрвице како пијавице,
0011 црне очи - два драга камена,
0012 бијело лице - два ђула румена,
0013 уста су јој кутија шећера,
0014 зуби су јој дизија бисера,
0015 бијели дојци - два жута лимуна,
0016 бијеле руке как[о] у бербера,
0017 танке плећи как[о] у дилбера,
0018 под се стере свакојако цвјеће,
0019 покрила се цвјећем милодухом,
0020 а под главом кита каранфила,
0021 а бумбул јој чело глави поје
0022 те дјевојку у поноћи буди
0023 ал['] залуду, мој Омере синко,
0024 каде не има да ју тк[о]год љуби."
0025 "А каква је Мерјема дјевојка:
0026 кад ујутру бео дан осване
0027 те обуче кафтан и атласа
0028 а и метне на главу тулбенту,
0029 лијепа ти је, жалосна јој мајка,
0030 савила [би] са неба облаке,
0031 а како не би око се јунака.
0032 Прије мене оженила мајка
0033 црном земљом и зеленом травом
0034 него ћерцом Асанагинице
0035 којано је у кавезу расла."
0036 А кад чула мила стара мајка,
0037 и силом му покупи сватове
0038 и силом му доведе дјевојку.
0039 А кад чуо Омер челебија,
0040 он отиде горе на чардаке
0041 паке простре зелену доламу,
0042 на доламу зелену фереџу,
0043 на фереџу коласту аздију,
0044 на аздију Омер преминуо.
0045 А кад мајка доведе девојку,
0046 мртав Омер на чардаку лежи.
0047 Али вели љепота дјевојка:
0048 "Пуштајте ме, господа сватови,
0049 да и мртва Омера пољубим."
0050 Пустише ју господа сватови
0051 те и мртва Омера пољуби.
0052 Кад је дошла Мерјема дјевојка
0053 и та мртва Омера пољуби
0054 пак говори љепота дјевојка:
0055 "Црне очи, јер ме не гледате,
0056 бјело лице, јер се не румениш,
0057 медна уста, јер ме не љубите
0058 како сте ме до сада љубила,
0059 бијеле руке, јер ме не грлите
0060 како сте ме до сада грлиле,
0061 хитре ноге, јер ми не шетате
0062 како сте ми до сада шетале
0063 по чардаку и по бијелом двору
0064 мене, душо, водећи за руку."
0065 Над њиме је и душу пустила.
0066 Uкопаше обоје поредо
0067 и кроз земљу руке саставише
0068 и у руке зелене јабуке.

Интервенције:
e = је
ѿ = од
лѣпо (јат = ије)
дѣвоiкѡм (јат = ије)
и = ј (мајка)
лѣп'шѡм (јат = је; јотовано л)
i= ј (мајка)
ωи = јој
i= и (ибришима)
цер'не = црне
бѣло (јат = ије; је)
ћ = ђ (ђула)
с = з (зуби)
п = б (бисера)
какь = како
цвѣће (јат = је)
ω = јој
за люду = залуду
ткгѡд = ткогод
бео са е у стиху 26
'л = љ (земљом)
челепi'ѩ = челебија
чердаке = чардаке т = д
ч = џ (фереџу)
астi'ю = аздију
прѣминуѡ (јат = е)
девојку са е у стиху 45
са руком = за руку
нѣму = њиме (јат = је)
зем'лѥ = земљу

Напомене:
дисија = дизија, ниска дуката, бисера или корала

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Трагични љубавници, Омер и Мерима.
Варијанте: Вук, СНП, I, 342-345; Вук, СНП, V, 653-655; Matica II, 1, 175: 552-563; ZNŽOJS, IV: 286-287. Богишић, 56; ЕР 56, 213, 214; 58. В. напомену уз песму бр. 56.