Стране:   Геземан:  1   2   3   4      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   < Претходна   Песма бр. 64   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Мала се чета подигнула,
0002 мала је чета али огњевита,
0003 није много већ триест ајдуках
0004 испод Јајца, града бијелога,
0005 пак пред четом нејма арамбаше
0006 веће витез Грануловић Мато.
0007 Лијепо је Мато браћу накитио
0008 и лијепо се натраг обазрио
0009 паке се Мато лијепо насмијао
0010 паке Мато говорити пође:
0011 "Мили боже, лијепије['] јунаках!
0012 Благо мајки која је родила
0013 и сестрици која одржала.
0014 Водићу браћу на сиње приморје
0015 водићу их Сењу бијеломе.
0016 Ако бог да и срећа јуначка
0017 ако бог да те наш буде мејдан
0018 биће доста таина ајдуком."
0019 Пак јунаком говорити пође:
0020 "Ах јунаци, драга браћо моја,
0021 далеко је на сиње приморје
0022 а мучно је прико Велебита
0023 честа гора а друмови тешки
0024 невешти смо путу калауза.
0025 Већ јунаци, бог вас не убио,
0026 да идемо Јовановој мајки
0027 да иштемо јединца од мајке
0028 нек нам буде чети арамбаша.
0029 Јован је био на седам бојевах
0030 а ми боја ни видили нисмо.
0031 Вешт је Јован прико Велебита
0032 знаде Јован на сиње приморје
0033 одвешће нас Сењу бијеломе."
0034 Сви јунаци тому каил бише
0035 послушаше свога арамбаше
0036 Јовановој мајки отидоше.
0037 Кад су дошли двору Јованову,
0038 ал пред двором Јованова мајка.
0039 Божију јој помоћ називаше
0040 а мајка им лијепо говорила:
0041 "Здрава да сте, драга децо моја."
0042 Мато с мајком руку уфатио
0043 а јунаци душом поднијеше:
0044 "Ах помајко, Јованова мајко,
0045 дај нам, мајко, твог сина једина
0046 нек нам буде чете арамбаша
0047 нек нас води Сењу бијеломе.
0048 Знаде Јово на сиње приморје
0049 вешти [је] Јован прико Велебита"
0050 док узеше Јована од мајке.
0051 Лијепо је мајка Јову накитила:
0052 црвен калпак и бијело перје,
0053 мор доламу, скерлетну јечерму.
0054 Оправи га, оде пред четом
0055 Јову мајка очима пратила
0056 како га јадна ни видети неће.
0057 Оде чета Сењу бијеломе,
0058 оде чета на сиње приморје
0059 здраво је чета дошла до планине.
0060 А кад су били прама Велебита,
0061 кличе вила са врх Велебита
0062 пак дозивље Дукића Јована:
0063 "Ао Јово, чети арамбаша,
0064 до јако си мудро војевао
0065 и по бусија' Турке разбијао
0066 а данас ћеш љуто погинути
0067 на капији Сењу бијеломе.
0068 Што ће твоја саморана мајка
0069 и сестрица млада неудата
0070 и твоја љуба скоро доведена?"
0071 А кад чуо Дукићу Јоване,
0072 ману пушком и десницом руком
0073 ману Јово калпаком и перјем
0074 хит[р]и[м]оком на вилу погледа:
0075 "Мучи вило, грло ти зарасло!
0076 Не коби ни мене ни ајдука
0077 ни код двора саморане мајке
0078 ни дјевојке сестре неудате
0079 ни моје љубе скоро доведене."
0080 Пак оде чета Сењу бијелому.
0081 Здраво чета Сењу бијелу дошла
0082 и без ране и без мртве главе.
0083 А кад су били проћу Сења града,
0084 прва пушка пуче од Сењана
0085 од барјака, од горње капије
0086 од калпака и бијела перја
0087 од образа Сењанин Ивана
0088 на зло Јову мјесто погодио
0089 међу токе, у срце јуначко.
0090 А колико добар нишанџија,
0091 ниједне му токе не поквари
0092 ал['] просјече скерлетну јечерму
0093 у јунаку срце покварио.
0094 Када види Дукићу Јоване
0095 лијевом се руком за срце узе
0096 а десницом сабљи за балчаке
0097 пак потрча Сењу бијеломе.
0098 Ал['] јунаку рана оладнила
0099 сва се крвца од срца одлила
0100 поведе се, црној земљи паде
0101 прифати га Грануловић Мато.
0102 Кад видише остала дружина
0103 да погибе чети арамбаша,
0104 побјегоше стазом уз Велебит.
0105 Тјерају их Сењани јунаци
0106 а остаде рањени Јоване
0107 узима га Грануловић Мато
0108 узима га на плећи јуначке
0109 паке бежи стазом за дружином.
0110 Кад Сењани близу састигоше,
0111 спусти Јову на зелену траву
0112 пак се загна с пушком међ Сењане
0113 док Сењани натраг узбјегоше.
0114 Цикну Мато како змија љута
0115 пак по танкој пушки погледао,
0116 пуче пушка као и лумбарда
0117 пуче пушка, пуста му остала,
0118 пак удари Јову барјактара
0119 баш под калпак и бијело перје.
0120 Мртав Јово црној земљи паде,
0121 а Сењани Сењу побјегоше.
0122 Онда се врати Грануловић Мато
0123 пак уграби калпак и перје
0124 и велики сењски алај барјак
0125 пак се врати рањену Јовану
0126 пак узе Јову за плећи јуначке
0127 ал['] га Јован братимити пође:
0128 "Богом брате, Грануловић Мато,
0129 спусти ме, брацо, на зелену траву
0130 не могу ти приболити ране.
0131 Веће брате, Грануловић Мато,
0132 носи мене на врх Велебита
0133 укопај ме, богом побратиме,
0134 удари ми барјак чело главе."
0135 То изрече паке пусти душу.
0136 Проли сузе Грануловић Мато
0137 пак га узе на плећи јуначке,
0138 однесе га на врх Велебита
0139 и лијепо га укопао Мато:
0140 чело глави барјак удари,
0141 пак отиде бијелу двору свому.
0142 Лијепо га је дочекала мајка,
0143 а Јовина Јове ни видети неће.

Интервенције:
e = je
и = ј (ајдуках)
изь пѡд = испод
бѣлога (јат = ије)
лѣпо (јат = ије)
ћ = ђ (пође)
ѿдержала = одржала
i= ј (мајки)
i= и (приморје)
срѣћа (јат = е)
доина = таина
велевита = Велебита
ω = Јо
ѿ = од
веще = вешт је
ѿвестиће = одвешће
ωи = јој
ихмь = им
детца = децо
поднѣше (јат = ије)
ѿдде, ѡдде = оде
б = п (пратила)
в'л = вљ (дозивље)
мудо = мудро
хити = хитрим
с = з (зарасло)
копни = коби
дѣвоiке (јат = је)
мѣсто (јат = је)
д = т (токе)
срдце = срце
ч = џ (нишанџија)
просѣче (јат = ије)
лѣпом (=лијевом; јат = ије)
'ли = љи (сабљи)
прѣфати (јат = и)
побѣгоше (јат = је)
тѣраю (јат = је)
са дружину = за дружином
узбѣгоше (јат = је)
брат'цо = брацо
прѣболити (јат = и)

Напомене:
неима се овде чита као нејма јер се често и јавља као ј

Коментар:
Епска песма. Чети из Јајца диви се Грануловић Мато. Предлаже да им при похари Сења харамбаша буде искусни Јован Дукић. Мајка опрема јединца, али вила с Велебита упозорава на опасност. Сењанин Иван устрели Јована, чија се чета разбежи, а Сењани их терају. Мато креће у противнапад, растера Сењане и уграби им барјак. Аманет рањеника и сахрана харамбаше.
Варијанте: Вук, СНП II, 73; Милутиновић, 121; Krstić 1984, A 5, 6, 4 Vila proriče pogibiju: 15. Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Литература: Gezeman 1926/1982: 252-283; Nedić 1966: 338-339; Пешић 1967/1972: 260-284; Клеут 1987