0001 Момче младо годиницу клело:
0002 „Годинице, а не оро моја,
0003 тешко ти ми у неору дође
0004 по менека и по коња мога:
0005 моме коњу не роди ливада,
0006 а моја се удаде дјевојка.
0007 Много сам јој дао адиђара
0008 по оку свиле, литру клавотана
0009 а сада ми се удаје дјевојка.
0010 Да би за кога не би ни жалио,
0011 већ у варош за јарана мога.
0012 А сад ме јаран зове у сватове
0013 а драга ме зове у дјеверство.
0014 Тужан био и жалостан био,
0015 те како би драгој дјевер био?
0016 Како ћу ићи, како ли нећу:
0017 ако одох, нагледа[х] се јада,
0018 ако не одох, не видих драге.“
0019 Паке пита и оце и мајку:
0020 „А моја мајко, мила рано,
0021 мене љуто, мајко, боли глава
0022 од срца ти сад умријети хоћу.“
0023 Ал['] му вели мила стара мајка:
0024 „А што ти је Јово, материна рано?
0025 Што ми те, синко, љуто боли глава
0026 пак од срца и умријети хоћеш?“
0027 Али синак говорио мајки:
0028 „Не питај, мајко, казати не могу.
0029 Удаде се јауклија моја
0030 да би за кога, не би ни жалио,
0031 већ у варош за јарана мога,
0032 за мога богом побратима
0033 пак ме јако у дјеверство зове.
0034 А как[о] ћу ићи, како ли нећу?
0035 И ти си ми, мајко, млада била
0036 и млад ти је момак мио био.“
0037 Ал' му мајка говорити пође:
0038 „Пођи, синко, у дјеверство драгој.
0039 А кад драгој дођеш у дјеверство,
0040 сви ће свати по конаци пасти,
0041 а ти с драгом лијепо на чардаку.
0042 А кад стану чашу напијати,
0043 не напијај куму ни прикумку
0044 већ код себе лијепој дјевојки:
0045 'Здрава да си, мило моје злато,
0046 ни у моје ни у твоје здравље,
0047 већ у наше прво миловање.
0048 Ал дјевојко, да те бог убије,
0049 зашто, душо, оде за другога
0050 отиде, душо, мене остави?
0051 Ја сам теби доносио, душо,
0052 мимо твоје проносио друге
0053 мимо моју проносио браћу
0054 шећер с мора, смокве из Мостара,
0055 цариградска сјајна огледала,
0056 пак ми јако оде за другога,
0057 отиде, душо, мене остави'.“
0058 Ал' говори лијепа дјевојка:
0059 „Мучи, момче, бог те не убио!
0060 Имаш, момче, и оца и мајку
0061 вас четири сина јединој мајки:
0062 тројицу вас чума поморила,
0063 ни тебека четвртог не било
0064 јер ево има три мјесеца данах
0065 како тебе нејма у махали
0066 код менека, на моме чардаку,
0067 већ си драгу другу обљубио
0068 а мене си драгу оставио.
0069 Ако си ме драгу оставио,
0070 ја сам млада, ја сам се удала
0071 расту дојци, црвен атлас пуца
0072 срце иште, љубити се хоће
0073 дошло је вријеме, удаваћу се
0074 на срамоту теби, драго срце,
0075 јере си ме, драгу, оставио
0076 а ти си ми момак, доста дјевојака.
0077 Ако си ми, душо, доносио
0078 шећер с мора, смокве из Мостара,
0079 са мном си и['] на пола изјео.
0080 А тко ће мени платити, дјевојки,
0081 ваљајући се по кревету мому
0082 на чардаку, на меку душеку,
0083 љубећи црне очи моје,
0084 мрљајући бијело лице моје,
0085 и ломећи моје бијеле руке,
0086 и ломећи вите плећи моје.“
0087 Али вели момче нежењено:
0088 „Јао душо, лијепа дјевојко,
0089 ако си ми от[и]шла за другога,
0090 ишла, душо, од руке до руке,
0091 пак опет дошла и до моје руке.
0092 Створила се птицом јаребицом
0093 пак летила од гране до гране
0094 опет, душо, к мени долетила.
0095 Ако си ми от[и]шла за другога,
0096 омили ми друга у селу дјевојка
0097 врло плава, али ми је драга
0098 искати ћу ако ми је даду.
0099 Али ако ми је не хтедоше дати,
0100 отићи ћу у гору од јада
0101 пак ћу ићи од јеле до јеле,
0102 пак ћу кукат' као кукавица
0103 а превртат' како ластавица
0104 не би ли чула дјевојачка мајка,
0105 не би ли се мајки ражалило,
0106 не би ли мајка за ме ћерцу дала.
0107 А ти, ак' си от[и]шла за другога,
0108 ја ћу сести прама двора твога
0109 уз тамбур ћу лјепо попјевати
0110 уза сваку ријеч припјевати:
0111 моја драга, јеси л' се удала?
0112 А ти ћеш ми говорити, душо,
0113 с твојега висока чардака:
0114 јесам, драги, и сина родила
0115 и од мила твоје име дила.
0116 А кад хоће да га зовне мајка,
0117 од мила га именом не зове
0118 веће вели: ходи, име драго,
0119 жив ми био и оцу и мајки
0120 и ономе ко је мајки мио,
0121 врло мио међ['] ногама био.“

Интервенције:
мум'че = момче
ћ = ђ (дође)
г = к (менека)
дѣвоiка (јат = је) i= ј
ωи = јој
ѩдићара = адиђара
дѣверство (јат = је)
и = ј (драгој)
дѣверь = дјевер; девер?
ѿдѡх = одох
ѿца = оца
умрѣти (јат = ије)
ѿ = од
ωво = Јово
е = је
чердаку = чардаку
ѩук'лiѩ = јауклија
какь = како
мумакь = момак
лѣпо (јат = ије)
напi'ѩти = напијати
прѣкумку (јат = и)
себѣ (јат = е)
здравi'е = здравље
ні' = њ (миловање)
троице = тројицу
четвер'тогь = четвртог
мѣсеца ( јат = је)
врѣме (јат = ије)
поле = пола
срдце = срце
цер'не = црне
нектетоше = не хтедоше
ѿш'ла = отишла
ѿидићу = отићи ћу
прѣвр'тать (јат = е)
попѣвати (јат = је)
рѣчь (јат = ије)
прѣпевати (јат = и)
мога = моја
ономѣ (јат = е)
кои е = ко је

Напомене:
стих 69 је код Геземана испуштен, али се у оригиналу јавља као што је овде пренет

Коментар:
Лирске љубавне песме, повезане у сложенији склоп романсе. Момак и неверна драга. Када се девојка удаје за другог, позива свог бившег момка да буде девер у сватовима. Мајка му саветује да уз здравицу прекори неверницу. Девојка открива да се удаје због запостављања. Кроз дијалог размењују клетве.
Прештампано: Дамјанов 1987: 17-18.
Варијанте: Богишић, 94; ЕР 169, 182; Marjanović: 180-181; Вук, СНП I, 504, 544, 545 + Вук, СНП I, 564; Недић 1965: 399; Недић 1975: 62.
Литература: Krnjević 1980: 267