001 Вино пије ага Асанага,
002 вино пије с дружиницом својом.
003 Туд['] проходи Муја мујезин
004 ал['] говори Муја мујезин:
005 "Од како сам јунак постануо,
006 нисам љепше госпође видио
007 како данас Асанагиницу."
008 Слушао га ага Асанага,
009 у руци му чаша вина бише,
010 нит['] је може пити ни оставити
011 веће му се из руке просула.
012 Пак се пође на коња попети,
013 не може се од јада попети.
014 Дружина га на коња попела,
015 пак отиде бјелу двору своме.
016 Изишла је кадунџика млада
017 да под њиме добра коња прими.
018 Не да јој се јунак ни гледати,
019 а камоли да му коња прими,
020 веће сам сјаха с добра коња
021 пак отиде на високи чардак,
022 а и са њим кадунџика млада.
023 Говорио аго Асанаго:
024 „Кадунџико, невјерно кољено,
025 где те виде Муја мујезин,
026 где те виде, бог те не видио,
027 те се данас међ дружином фали
028 да си лјепа од ова свијета
029 и да љепшу он видио није?"
030 Она му се лјепо заклињаше:
031 „Асанаго, драги господине,
032 тако мене дина и [и]мана
033 и тако ми поста рамазана
034 и тако ми књиге хамајл[и]је,
035 жив ми ћехај братац најмлађи,
036 нисам Мује ни у санку снила,
037 а камоли на јави видила.
038 Може бити да ме је видио
039 кад сам јутрос ћепенке дизала."
040 То не слуша аго Асанаго
041 што се њему када заклињаше,
042 већ[е] трже златна буздована
043 пак удара кадунџику своју.
044 Како њу је лако ударао,
045 просула јој крвца кроз кошуље.
046 Ту је дошла сестра Асанаге
047 те се моли брацу рођеному:
048 "Не удари њу, мој рођени брајко,
049 ил[']ти је ништо сакривила?
050 Ако ти је сакривила, брајко,
051 одброј њојзи по млога нићаха
052 и подај њој дванајст робиња
053 што је она од мајке довела
054 и дванајст кочијах чеизах
055 што је она од мајке довела."
056 Скочио је аго Асанаго,
057 одброји њојзи по многа нићаха
058 и даде њој дванајст робиња
059 и дванајст кочијах чеизах,
060 оправи њу својој милој мајки.
061 Кад је она милој мајки пошла,
062 обукла се што год љепше може.
063 За њом иде дванајст робиња
064 те јој држе од фереџе скуте.
065 На њу ага са чардака гледа,
066 а како је јунак сагледао,
067 тако се на мах покајао
068 зашто младу каду оправио.
069 Паке стао говорити аго:
070 "Медна уста, тко ће вас љубити,
071 црне очи, тко ће вас испити,
072 бјеле руке, тко ће вас кршити,
073 танке плећи, тко ће вас грлити?"
074 Паке трже ноже од појаса
075 да удари себе у срдашце.
076 Сестра га је за нож прифатила:
077 "Не удри се, мој рођени брајко,
078 и до сад су каде оправљане
079 ал['] се нису јунаци морили."
080 Осврну се кадунџика млада
081 паке стаде аги говорити:
082 "Асанаго, немој се морити,
083 доће вријеме кад ћеш се морити
084 моја уста љубити ће Муја
085 моје очи испиће и['] Мујо
086 моје руке кршити ће Мујо
087 моје плећи грлити ће Мујо
088 на срамоту теби, Асанаго."
089 Пак отиде својој милој мајки,
090 узе калем и бјеле артије
091 те написа ситну бјелу књигу
092 те ју посла Муји мујезин[у]:
093 "Дођи, дођи, Мујо мујезин[е],
094 ја ћу тебе обљубити млада
095 на срамоту аги Асанаги."
096 Скочио Мујо рад и весео
097 те сакупи кићене сватове
098 те отиде кадунџики младој.
099 Асанагу у сватове звао,
100 Асанаго њему отпоручи:
101 "Ја се, јунак, волим уморити
102 него теби мимо дворе проћи,
103 а камоли у дворове ући".

Интервенције:
е = је
своим = својом
муѥе синь = мујезин
ѿ како = од како
ћ = ђ (госпође)
лѣп'ше (јат = је)
ѿ ѩда = од јада
бѣлу (јат = ије)
ч = џ (кадунџика)
нѣму = њиме
нои = њој = јој
н = њ (њим)
невѣр'на = невјерно
колѣно (јат = 'је)
мећь = међ
лѣп (јат = ије)
лѣпшу (јат = је)
свѣта (јат = ије)
саклинѩше = заклињаше
и тина и мана = дина и имана
хамаилѥ = хамаиље? хамајлије?
и = ј (ћехај)
i= ј (најмлађи)
већь = веће
мие = ме је
т = д (када)
с = з (заклињаше)
пустоана = буздована
ѡи = јој
брат'цу = брацу
цер'не = црне
бѣле (јат = је)
ню = ју
ноиси = њојзи
нои = њој
сьгледаѡ
з = с (испити)
сердаце = срдашце
доће = доћ ће
врѣме (јат = ије)
муи = Мујо
муи муие синь = Мујо мујезине
нѣму (јат = је)
ради = рад

Напомене:
ћехај - од: ћехаја

Коментар:
Лирско-епска народна песма, романса о породичним односима.
Према Геземановом мишљењу најстарија варијанта Фортис-Вукове Хасанагинице. Обрада, међутим, осим имена главних актера и сукоба у породичном кругу нема много додирних тачака са познатом баладом. Ни исход конфликта није трагичан, већ је најближи романси о увређеној жени, која се свети мужу и преудаје. Слични преокрети својствени су и љубавним песмама, само што су такве песме некад сажете, махом сведене на монолог или дијалог бивших љубавника, односно размену клетви. И у ЕР има неколико таквих љубавних заплета, уз развијање композиционог склопа: 62, 169, 182.
Варијанте: (Вук, СНП III, 81; Matica II, 1, 109: 471-474). Krstić 1984: H 1, 3, 1 – Ljubomoran muž. Neko hvali lepotu tuđe žene. To čuje muž i otera je. Ona se uda za onog ko ju je hvalio: 177.
Литература: Геземан 1923/2002: 5-51; Недић 1965: 408-412; Латковић 1975: 266-271; Крњевић 1978: 246-250; Krnjević 1980: 64-108, 272-273.