001 Прођох кроз гору, не знам кроз коју,
002 сретох девојку, ал['] не знам коју,
003 стадох јој на ногу, не знам на коју.
004 И да ми рече душа девојка:
005 „Нуто ђидије што не мирује,
006 ваља му дати муку голему,
007 ваља му дати јагње печено,
008 јагње му дати, ножа не дати,
009 нека се ђидија ш њиме намучи.“
010 Прођох кроз гору, не знам кроз коју
011 сретох девојку, ал['] не знам коју
012 стадох јој на ногу, не знам на коју.
013 И да ми рече душа девојка:
014 „Нуто ђидије што не мирује,
015 ваља му дати муку голему,
016 ваља му дати картију вина,
017 вина му дати, чашу не дати,
018 нек се ђидија ш њоме намучи.“
019 Прођох кроз гору, не знам кроз коју
020 сретох девојку, ал['] не знам коју
021 стадох јој на ногу, не знам на коју.
022 И да ми рече душа девојка:
023 „Нуто ђидије што не мирује,
024 ваља му дати муку голему,
025 ваља му дати добру девојку,
026 девојку дати, јорган не дати,
027 нек се ђидија ш њоме намучи.“

Интервенције:
ћ = ђ (прођох)
срѣтох (јат = е)
дѣвоiку (јат = е)
стаиѡх = стадох
и = јој
срѣтох (јат = е)
i = ј (девојка)
ћиті'е = ђидије
мируи = мирује
не = ње (јагње)
н = њ (шњиме)
ћ = ђ (прођох)
ѡр'гань = јорган

Напомене:
картија = карта, чутура (в. Геземн LV)

Коментар:
Љубавна народна песма (понављања у могућим ,,строфама“ са измењеним завршним стиховима) – лирско-епска песма, романса. Зачикавање момка и девојке.
Варијанте: Вук, СНП I, 535; Вук, СНП V,572; Кухач II, 635; Недић 1965: 420.
Прештампано: Пантић 1964: 175; Пантић 2002: 191
Литература: Krnjević 1986: 141