Стране:   Геземан:  1   2   3   4   5      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   < Претходна   Песма бр. 59   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Књигу пише краљу Матијаше
0002 од лијепа Сплета од приморја
0003 те ју шаље равному Сријему
0004 лијепоме мјесту Купинову
0005 баш на име Змај деспоту Вуку:
0006 „Мој побро, Змај деспоте Вуче,
0007 ако си м' игда у невољи био,
0008 јако ми, побро, буди у невољи.
0009 Пуно има три мисеца данах
0010 како бијем Сплета у приморју
0011 нити га, јунак, освојити могу,
0012 а од срамоте оставити тешке.
0013 Већ мој побро, Змај деспоте Вуче,
0014 купи, брате, шест хиљада војске
0015 те ми дођи под Сплет у приморје.
0016 У Сплету један протопоп има
0017 на име се зове Злот[а прот]опопа
0018 до сад ми је, курва, погубио
0019 седамдесет војводах младих
0020 у давору које најбољих.
0021 Већ купи, брате, шест хиљада војске
0022 те ми дођи под Сплет у приморје
0023 не би ли ми помоћ учинио,
0024 не би ли бијела Сплета освојио.“
0025 А кад чуо Змај деспоте Вуче,
0026 књигу пише по Сријему равному
0027 те ју шаље по својој орманди.
0028 Скупи Вуче шест хиљада војске
0029 све младе момке нежењене
0030 а све вране коње нешкопљене
0031 под Шапцем ми Саву прибродио
0032 под Цером први конак чинио.
0033 А кад сјутра бео дан свануо,
0034 да потрже Вуче своју војску
0035 пак отиде бијелу Зворнику
0036 под Зворником Дрину прибродио.
0037 Онде се је соко [д]осетио
0038 на кому је Сријем оставио
0039 паке седе, ситне књиге пише.
0040 Прву шаље граду Варадину:
0041 „Побратиме, Петре Варадинче,
0042 чувај мени Сријема земљу равну
0043 од лијепа, од мјеста Смедерева,
0044 од Турчина старца Бали-бега
0045 да вас Турци како не преваре
0046 да лијепе земље не поробе“.
0047 Другу пише граду Београду
0048 Митру Јакшићу, богом побратиму:
0049 „Јакшићу Митре, богом побратиме,
0050 чувај ми, брате, Сријему земљу равну
0051 од лијепа, од мјеста Смедерева
0052 од Турчина старца Бали-бега
0053 да вас Турци како не преваре
0054 и да лијепе земље не поробе.“
0055 Трећу пише граду Купинову
0056 свому вјерну слуги В[а]истини:
0057 „В[а]истино, моја вјерна слуго,
0058 пази града, пази бијеле дворе
0059 од лијепа, од мјеста Смедерева
0060 од Турчина старца Бали-бега
0061 да вас како не преваре Турци
0062 да ми лијепа града не попале
0063 и да бијеле дворе не поробе.“
0064 Паке трже Вуче своју војску
0065 паке оде бијеломе Сплету.
0066 Шести данак под Сплета изађе
0067 под Сплетом га јарко изашло сунце
0068 паке распе Змај деспоте Вуче,
0069 распе Вуче бијеле шаторе
0070 на Злотину старца шатор иште.
0071 Ал['] пије вино Злота протопопа
0072 на капији Сплету бијеломе
0073 а љуба му рујно вино служи,
0074 мила сестра дужда млетачкога.
0075 Пак говори Злота протопопа:
0076 „Анђелија, вјерна моја љубо,
0077 попењи се граду на бедена
0078 те погледај у краљеву војску
0079 стоји ли краљу како и стоји табор
0080 ил['] се разлази, ил['] више долази,
0081 или краљу већа помоћ иде.“
0082 А кад чула љуба Анђелија,
0083 попела се граду на бедена
0084 пак погледа у краљеву војску
0085 ал['] краљев стоји како и стоји табор:
0086 нит' се разлази, ни више долази,
0087 нити краљу већа помоћ иде,
0088 ал['] врани коњи без пајвана ходе,
0089 млади момци по табор['] шетају
0090 распојаси, у танких кошуљах,
0091 а бијели се шатор до шатора.
0092 Међ['] шатори један шатор зелен,
0093 сав је зелен од свиле зелене,
0094 пред шатором копље ударено
0095 за њега је добар коњ привезан,
0096 на врх копља од злата јабука,
0097 на јабуци од злата синџири,
0098 на јабуци соколи припети,
0099 под шатором чудан јунак седи,
0100 он у зуби црно јагње држи
0101 прико њега ладно вино пије.
0102 Пак потрчи господару свому:
0103 „Господару, Злота протопопа,
0104 зло ти вино, а горе ти било!
0105 Стоји краљев како и стоји шатор
0106 ал['] врани коњи без пајвана ходе
0107 и јунаци шетају по табору
0108 распојаси, у танких кошуљах,
0109 а бијели се шатор до шатора.
0110 Међ['] шатори један шатор зелен,
0111 сав је зелен од зелене свиле,
0112 прид шатором копље ударено
0113 за њега је добар коњ привезан,
0114 на врх копља од злата јабука,
0115 на јабуци од злата синџири,
0116 на синџири соколи припети,
0117 под шатором чудан јунак седи
0118 он у зуби црно јагње држи
0119 прико њега ладно вино пије.“
0120 Пак говори Злота протопопа:
0121 „Мучи љубо, драга душо моја,
0122 да оно ми је сријемско копиле
0123 од лијепа града Купинова.
0124 Ал['] сад ћу ти га жива довести
0125 те поклонити у Млетка дужду
0126 своме брату, дужду млетачкому.“
0127 Паке цикну како змија љута
0128 пак узја[ха] Брњу коња свога
0129 пак повуче коња за вериге.
0130 Викну Вуче, Брња се помами,
0131 исправи се Брња уз стремена,
0132 скаче Брња како бијела вила
0133 на мах Злоти на белегу стаде.
0134 Цикну Злота као змија љута
0135 пак удари Брњу мамузама
0136 право Злота бојно копље држи
0137 напрам срца Змај деспота Вука.
0138 Врло му је Вуче копље дочекао
0139 међу пера златним буздованом
0140 те је њему копље искршио
0141 до јабуке и до десне руке.
0142 Пак уфати га за грло бијело:
0143 „Стани курво, Злота протопопа,
0144 да гледамо за кога је перје
0145 и бијели Сплет у приморју
0146 и твоја љуба, млада Анђелија.“
0147 Пак бијела Сплета освојише
0148 и бијела града попалише
0149 а бијеле дворе поробише
0150 однесоше и благо и робље.
0151 Сваки јунак добра роба веже,
0152 Вуче веже Злоту протопопу
0153 и води му љубу на срамоту
0154 пак поклања краљу Матијашу:
0155 „Ево на част и благо и робље,
0156 мени љуба Злоте протопопа“.

Интервенције:
ни = њи (књигу)
ѿ = од
лѣпа (јат = ије)
i= и (Матијаше)
срѣму (јат = ије)
лѣпомѣ (јат = ије; е)
мѣсту (јат = је)
с = з и = ј (Змај)
деспоти = деспоту
и = ј (мој)
деспото = деспоте
лi'и = љи (невољи)
ли = љи (невољи)
ие = ије (бијем)
ои = оји (освојити)
ћ = ђ (дођи)
спеть = Сплет
е = је
злотопопа = Злота протопопа
бѣла (јат = ије)
ѡсвоиѡ = освојио
орманда = орманица? (лађа)
мум'ке = момке
беѡ дан, али бијели Сплет
ч = ж (потрже)
свер'нику = Зворнику
ѡсетиѡ = досетио
срѣму = Сријем
равна = равну
т = д (Смедерева)
прѣваре (јат = е)
вѣрну (јат = је)
вь истини = Ваистини
терже = трже
ѿде = оде
з = с (распе; можда:разапе)
слота = Злота
дуща = дужда
попегнисе = попењи се
т = д (бедена)
аль = али
тит = нит
в = б (табор)
ч = џ (синџири)
с = з (зуби)
потр'че = потрчи
горѥ = горе
прѣд (јат = и? е?); такође и: предь
прѣко (јат = и? е?)
смi'ѩ = змија
берна = брњу
бер'нѩ = брња
слотина = Злоти
злат'нѡм пустоанѡм = златним буздованом
нѣму (јат = је)

Напомене:
стих 107: код Геземана почиње са а, а у оригиналу са и

Коментар:
Епска песма. При опсади Сплита, Змај Огњени дели мегдан са Злотом Протопопом.
Варијанте: Богишић, 15; Милутиновић, 152; Вук, Рјечник 308 (Злота); Вук, СНП IV 42, 51, 53, 54, 56, 58; Вук, СНП VIII 52, 62, 64, 72; Вук, СНП IX 7, 14 – 16, 25, 32; Mилутиновић, 1, 85, 163; Krstić 1984: R 5, 4 – Sveštenik junak: 327.
Видети напомену уз песму бр. 18. Песме о Петру Дојчину (Петру Доцију) у ЕР: 59, 178. Nedić 1966: 335. Песме о Ђерзелез Алији у ЕР: 59, 83. Nedić 1966: 335. Песме о Јакшићима у ЕР: 59 (стих 48-49), 111, 121. Nedić 1966: 335.
Песме о краљу Матијашу из ЕР: Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 53 (последњи стих), 59, 73, 75, 83, 178. Nedić 1966: 338.
Видети из ЕР песме о опсади градова: 11, 110; 91 (Београда); 166 (Градишке); 116, 187 (Бихаћа). Krstić 1984: O 11 – Opsada i osvajanje grada: 302-304.
Прештампано: Сувајџић 1998: 140-143 и 201, бр. 51.
Литература: Krnjević 1980: 263; Љубинковић 2000: 285-286; Пешикан-Љуштановић 2002: 13-15, 142-156, 161-162, 247; Пешикан-Љуштановић 2007: 171