Erlangenski rukopis

0001 Књигу пише ц[а]ре господине
0002 те је шаље паши Али-паши:
0003 „Да си брже, пашо Али-пашо,
0004 да си брже под Будим на војску
0005 и поведи сина Усеина.“
0006 А кад чуо сине Усеине
0007 да ће ићи под Будим на војску,
0008 да он моли своју стару мајку:
0009 „А бога ти, моја стара мајко,
0010 моли, мајко, мојега бабајка
0011 да не идем под Будим на војску.“
0012 Ал' му вели мила стара мајка:
0013 „Иди, сине, под Будим на војску,
0014 иди, синко, ако ћеш не доћи
0015 нек у тебе твоје срце пукне,
0016 и у теби и у твојој драгој.“
0017 А кад чуо сине Усеине,
0018 он узја[ха] добра коња свога
0019 пак отиде под Будим на војску.
0020 Далеко га угледала драга,
0021 угледала драга са чардака.
0022 Ману драга срмајли марамом:
0023 „Нај ти, драги, срмајли мараму
0024 чим ћеш љути знојак отирати
0025 када дођеш под Будим у војску.“
0026 Далеко се Усо повратио
0027 паке дође драгој до чардака,
0028 паке свеза ђогу коња свога
0029 те одшета горе на чардаке,
0030 паке драгој говорити пође:
0031 „Збогом остај, драга душо моја,
0032 јал['] ти доћи, јал['] ти и не доћи,
0033 пре не доћи него доћи, душо.“
0034 Ал['] му драга говорити пође:
0035 „Иди, драги, и опет ми дођи.
0036 Ако ми те љута рана нађе,
0037 преболи је, умрети ми немој
0038 својој драгој опет натраг дођи,
0039 своју драгу и опет обљуби.“
0040 Али момче говорити пође:
0041 „Бог убио моју стару мајку
0042 која, душо, тебе мени не да
0043 већ ме посла под Будим на војску.
0044 Ја ћу, душо, онди погинути.“
0045 Ал['] му драга говорити пође:
0046 „Момче, душо, бог те не убио
0047 а бог убио твоју милу мајку
0048 која тебе са мном раставила
0049 те те посла под Будим на војску.“
0050 Три пут соко пољубио драгу
0051 пак узја[ха] добра коња свога.
0052 Када војска сва под Будим пође,
0053 сваки вели : „збогом остај мајко“
0054 ал не вели Усеине сине.
0055 Усеину врло жао би[л]о
0056 далеко се натраг повратио
0057 паке вели: „збогом остај, мајко“
0058 паке мајку у руку пољуби.
0059 Ал му вели мила стара мајка:
0060 „Иди синко, пођи у добри час!
0061 Иди, синко, ако ћеш не доћи
0062 нек у теби твоје срце пукне
0063 и у теби, и у твојој драгој.“
0064 А кад чуо сине Усеине,
0065 да он коњу говорити пође:
0066 „Ао дорате, мој по богу брате,
0067 могу ли се у те поуздати
0068 да ја стигнем под Будима војску?“
0069 Али дорат ништа и не хаје,
0070 ногом копа и ушима стриже
0071 пак отиде под Будим на војску
0072 код Будима војску састигао.
0073 Кад је био под Будим на војску,
0074 пуче пушка, з[а] њом [и] лубарда –
0075 мили боже, удари ли кога?
0076 Богме удари сина Усеина.
0077 Мртав Усо црној земљи паде,
0078 мртав паде паке говораше:
0079 „Ах јунаци, драга браћо моја,
0080 уфатите дору коња мога
0081 да не вришти по војсци ц[а]ревој,
0082 да не ломи седла сребрнога,
0083 да не кида позлаћена узда.“
0084 Јунаци су за бога примали
0085 дору су му коња уфатили
0086 доведоше сину Усеину.
0087 Пак Усеин тихо проговара:
0088 „Ао јунаци, драга браћо моја,
0089 водите ми дору коња мога
0090 и метните моју бритку сабљу
0091 о седлу добра коња мога
0092 и мој калпак и бијело перје
0093 пак пошљите мојој старој мајки
0094 нека види моја стара мајка
0095 куд је свога сина оправила,
0096 оправила под Будим на војску.
0097 Отишао, пак није дошао.“

Стране: Геземан: 1 2 3 4 Рукопис: 1 2 3 4 5 6 7 8	< Претходна Песма бр. 58 Следећа >	Извори и литература Обрада стихова
	0001 Књигу пише ц[а]ре господине 0002 те је шаље паши Али-паши: 0003 „Да си брже, пашо Али-пашо, 0004 да си брже под Будим на војску 0005 и поведи сина Усеина.“ 0006 А кад чуо сине Усеине 0007 да ће ићи под Будим на војску, 0008 да он моли своју стару мајку: 0009 „А бога ти, моја стара мајко, 0010 моли, мајко, мојега бабајка 0011 да не идем под Будим на војску.“ 0012 Ал' му вели мила стара мајка: 0013 „Иди, сине, под Будим на војску, 0014 иди, синко, ако ћеш не доћи 0015 нек у тебе твоје срце пукне, 0016 и у теби и у твојој драгој.“ 0017 А кад чуо сине Усеине, 0018 он узја[ха] добра коња свога 0019 пак отиде под Будим на војску. 0020 Далеко га угледала драга, 0021 угледала драга са чардака. 0022 Ману драга срмајли марамом: 0023 „Нај ти, драги, срмајли мараму 0024 чим ћеш љути знојак отирати 0025 када дођеш под Будим у војску.“ 0026 Далеко се Усо повратио 0027 паке дође драгој до чардака, 0028 паке свеза ђогу коња свога 0029 те одшета горе на чардаке, 0030 паке драгој говорити пође: 0031 „Збогом остај, драга душо моја, 0032 јал['] ти доћи, јал['] ти и не доћи, 0033 пре не доћи него доћи, душо.“ 0034 Ал['] му драга говорити пође: 0035 „Иди, драги, и опет ми дођи. 0036 Ако ми те љута рана нађе, 0037 преболи је, умрети ми немој 0038 својој драгој опет натраг дођи, 0039 своју драгу и опет обљуби.“ 0040 Али момче говорити пође: 0041 „Бог убио моју стару мајку 0042 која, душо, тебе мени не да 0043 већ ме посла под Будим на војску. 0044 Ја ћу, душо, онди погинути.“ 0045 Ал['] му драга говорити пође: 0046 „Момче, душо, бог те не убио 0047 а бог убио твоју милу мајку 0048 која тебе са мном раставила 0049 те те посла под Будим на војску.“ 0050 Три пут соко пољубио драгу 0051 пак узја[ха] добра коња свога. 0052 Када војска сва под Будим пође, 0053 сваки вели : „збогом остај мајко“ 0054 ал не вели Усеине сине. 0055 Усеину врло жао би[л]о 0056 далеко се натраг повратио 0057 паке вели: „збогом остај, мајко“ 0058 паке мајку у руку пољуби. 0059 Ал му вели мила стара мајка: 0060 „Иди синко, пођи у добри час! 0061 Иди, синко, ако ћеш не доћи 0062 нек у теби твоје срце пукне 0063 и у теби, и у твојој драгој.“ 0064 А кад чуо сине Усеине, 0065 да он коњу говорити пође: 0066 „Ао дорате, мој по богу брате, 0067 могу ли се у те поуздати 0068 да ја стигнем под Будима војску?“ 0069 Али дорат ништа и не хаје, 0070 ногом копа и ушима стриже 0071 пак отиде под Будим на војску 0072 код Будима војску састигао. 0073 Кад је био под Будим на војску, 0074 пуче пушка, з[а] њом [и] лубарда – 0075 мили боже, удари ли кога? 0076 Богме удари сина Усеина. 0077 Мртав Усо црној земљи паде, 0078 мртав паде паке говораше: 0079 „Ах јунаци, драга браћо моја, 0080 уфатите дору коња мога 0081 да не вришти по војсци ц[а]ревој, 0082 да не ломи седла сребрнога, 0083 да не кида позлаћена узда.“ 0084 Јунаци су за бога примали 0085 дору су му коња уфатили 0086 доведоше сину Усеину. 0087 Пак Усеин тихо проговара: 0088 „Ао јунаци, драга браћо моја, 0089 водите ми дору коња мога 0090 и метните моју бритку сабљу 0091 о седлу добра коња мога 0092 и мој калпак и бијело перје 0093 пак пошљите мојој старој мајки 0094 нека види моја стара мајка 0095 куд је свога сина оправила, 0096 оправила под Будим на војску. 0097 Отишао, пак није дошао.“	Интервенције: книгу = књигу ц' ре = царе б = п (пашо) и = ј (војску) онь = он i= ј (мајко) срдце = срце тебѣ ( јат = и) иои = јој узиѩ (узјаха?) ѿиде = отиде ср'маiлим = срмајли сноѩкь ѿерати = знојак отирати ћ = ђ (дођеш) з = с (Усо) ћоку = ђогу с = з (збогом) ѩль = јал люта = љута ум'рѣти (јат = е) ѡблюби = обљуби у = о (момче) биѡ = било тебѣ = теби (јат = и) п = б (лубарда) сь = за уста = узда бѣло (јат = ије) пош'лѥте = пошљите ударила = удари ли прiт'ку = бритку лита = кида зем'ли = земљи т = д (кида) i= и (примали) е = је Коментар: Епска песма – лирско-епска песма, балада. Мајка се противи изабраници свога сина и проклиње га кад оде у рат. Смртно рањен јунак оставља аманет дружини и мајци. Варијанте: са другачијим исходом, који указује на однос између мотива и жанра у ЕР 104, 105. Krstić 1984: B 12, 5, 2 – Majka proklinje sina: 76-77. В. такође ЕР бр. Варијанте: ЕР 56, 65, 213; Krstić 1984: H 4, 1, 36 – Mati ne da sinu da se oženi devojkom koju voli: 194; Krstić 1984: L 12, 21 – Mati oženi sina nedragom. On na dan svadbe umire ili se ubije, devojka takođe: 270 и p. v. 174: 621. Литература: Schmaus 1953: 232, в. напомене уз песму бр. 56.