Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 | < Претходна Песма бр. 55 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Разболи се царевићу Мујо. 0002 Све су буле редом долазиле 0003 и Муји су понуду носиле, 0004 ал['] не иде Али пашиница. 0005 Све су буле понуду носиле: 0006 шећер с мора, смокве из Мостара 0007 и јабуке зуби нагрижене 0008 и наранче у меду кухане 0009 и аршламе з[а] росе тргане, 0010 паке дају царевићу Муји: 0011 „Узми, душо, те окуси мало, 0012 узми, срце, те ослади уста, 0013 болуј, душо, а немој умрети.“ 0014 Све су буле редом долазиле 0015 и Муји тешку понуду носиле, 0016 ал['] не иде Али пашиница, 0017 нити иде, ни носи понуде. 0018 Књигу [пише] царевићу Мујо 0019 пак је шаље ц[а]ру господину: 0020 „Све су буле редом долазиле 0021 и мени су понуде носиле, 0022 ал['] не иде Али пашиница 0023 нити иде, ни носи понуде.“ 0024 А кад чула Али пашиница, 0025 одшетала горе на чардаке 0026 пак узгрну свилена јоргана 0027 пак погледа царевића Мују 0028 те кучка говорити пође: 0029 „Каква болест на овом јунаку – 0030 ова болест и на мени била, 0031 и на мени и на сину мому.“ 0032 То изрекла Али пашиница, 0033 то изрекла, низ чардак побегла. 0034 Потера ју царевићу Мујо 0035 пак ју стиже на авлинска врата, 0036 паке узе за десницу руку 0037 и доведе горе на чардаке, 0038 љубио ју за недиљу данах 0039 на кревету, на меку душеку. 0040 А кад била друга недиљица, 0041 књигу пише паша Али паша 0042 те ју шаље ц[а]ру господину: 0043 „А бога ти, ц[а]ре господине, 0044 јер не пушташ моје пашинице 0045 а и лепе моје препелице?“ 0046 Али ц[а]ре књигу отписује: 0047 „Не будали, пашо господине, 0048 а што тражи твоја препелица 0049 код мојега сив-зелен сокола?“ |
Интервенције: и = ј (Мујо) п = б (буле) т= д (понуду) и = ји (Муји) з = с (с мора) ш = ж к = г (нагрижене) с = з (зуби) к = г (нагрижене) сь = за муи = Муји срдце = срце умрѣти (јат = е) ни = њи (књигу) ц'ру = цару б = п (пашиница) ѿ = од ω = јо (јоргана) царевићу муѡ = царевића Мују ћ = ђ (пође) побѣгла (јат = е) ли = љи (недиљица) пусташь = пушташ лѣпе (јат = е) Коментар: Лирско-епска песма, романса. Лажни болесник намами девојку/удату жену и не пушта је. Варијанте: ЕР 130, 191, 193; Вук, СНП I, 737; Вук, СНП V, 697, 698; Недић 1975: 736; Krstić 1984: J 1, 3, 1: 234; T 2, 1, 5 – Momak se učini da je mrtav/bolestan da bi domamio devojku/ženu: 359; p. v. 180: 622. Литература: Латковић 1975: 284; Пандуревић 2008: 359-388 |