0001 Кад се жени краљу Милутине,
0002 испросио под Јанок девојку,
0003 испросио и прстеновао.
0004 Паке [се] краљу разболио,
0005 лежао за девет година,
0006 дође време да ће умрети краљу.
0007 Говорио краљу Милутине:
0008 „А бога ти, мила мајко моја,
0009 кад ти умрем, краљу Милутине,
0010 срежи, мајко, црне свиле сукњу
0011 и на сукњу црне свиле рухо
0012 те је пошљи под Јанок девојки.
0013 Ако буде рода господскога,
0014 носити ће црне свиле сукњу,
0015 жалиће ме за годину данах.
0016 Ако буде рода орјачкога,
0017 богме неће ни недиљу данах.“
0018 То изусти краљу Милутине,
0019 то изусти пак душицу пусти.
0020 Среза мајка црне свиле сукњу
0021 и на сукњу црне свиле рухо,
0022 паке посла под Јанок девојки
0023 да га жали за годину данах.
0024 Била мома рода господскога,
0025 не носила за годину данах,
0026 већ носила за три годин['] данах
0027 и жалила прву срећу своју
0028 и свога прва господара,
0029 боље га и од мајке жали.
0030 У тому је боља срећа нашла,
0031 узео ју краљу Матијаше.

Интервенције:
з = с (испросио)
дѣвоiку (јат = е) i= ј
ћ = ђ (дође)
врѣме, умрѣти (јат = е)
цр'не = црне
цер'не = црне
орi'ѩч'кога = орјачкога
л = љ (пошљи)
изь усти = изусти
е = је
срѣћу (јат = е)
ѿ = од

Напомене:
стихови 28 и 29 могли би и овако да се уреде: и сво[је]га прва господара
[по]боље га и од мајке жали

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Вереник умире, племенита девојка жали три године, а онда се њом жени краљ Матијаш.
Варијанте: Krstić 1984: E 12, 1 – Znaci žalosti − nošenje crnine: 142; в. песме из ЕР 46, 204.
Песме о краљу Матијашу из ЕР: Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 53 (последњи стих), 59, 73, 75, 83, 178. Nedić 1966: 338.
Литература: Деретић 2000: 179.