0001 Посла мене мој господар с Угри во[ј]ску војевати.
0002 Намера ме намерила Угриници на вечер.
0003 У те беше Угринице чудно лепа мала мома
0004 дори је гледа, дори је мотри, дори је мајки проговори:
0005 „Тако ти бога, Угринице, што је врстна ћерка твоја?“
0006 Ал['] говори Угриница: „Тако ми бога, млади јунак,
0007 моја је ћерка врстна од истока до запада,
0008 и моја је ћерка врстна до два града невардана,
0009 [до] два града невардана и два коња оседлана.“
0010 Ал['] говори мала мома: „Не говори мајко,
0011 не говори, мајко, што не може нигда бити.
0012 Ја ти нисам, мајко, вредна од истока до запада,
0013 [до] два града невардана и два коња оседлана,
0014 веће сам ти, мајко, вредна једно момче нежењено.“

Интервенције:
и = ј (мој)
воску = војску
намѣра (јат = е)
оу = у (Угриници)
лѣпа (јат = е)
д = т (мотри)
i= ј (мајки)
е = је
верст'на = врстна
ѿ = од
т = д (невардана)
врѣдна (јат = е)
мумче = момче

Напомене:
стих 4: је мајки = њеној мајци
стих 5: што је врстна = колико вреди

Коментар:
Љубавна, лирска песма. Мати хвали ћерку, а она даје предност нежењеном момку.
Литература: Костић 1926-1927: 278-295.