0001 Службу служи Милош Ориђанин,
0002 службу служи у војводе Јанка.
0003 Служио га за девет година
0004 нит сна има, ни хака узима.
0005 Њему вели војвода Јанко:
0006 „Так['] ти бога, Милош Ориђанин,
0007 у мен['] служиш девет годиница:
0008 нит' сна имаш, ни хака узимаш.“
0009 Њему вели Ориђанин Милош:
0010 „Ја не служим, г[о]с[по]д[и]не Јанко,
0011 ја не служим што ја нејмам блага -
0012 имам блага веће нег['] у тебе,
0013 имам коња бољих него твоји,
0014 имам дворе љепше него твоји,
0015 имам слуга веће нег['] у тебе –
0016 веће служим ти заради Јане,
0017 рад Јане, лепе сестре твоје.“
0018 Њему вели војвода Јанко:
0019 „Ех Милоше, млади Ориђанин[е],
0020 не би ти дао ни робиње моје,
0021 а камо ли Јану сестру моју.“
0022 Расрди се Ориђанин Милош,
0023 удри купом у господски астал
0024 пак огрте зелену доламу,
0025 пак ишета пред беле дворове
0026 и сусрете Кумрију робињу.
0027 Сестрими ју и даде јој благо:
0028 „Богом сестро, Кумри[јо] робињо,
0029 пусти мене к Јани, лепој Јани.“
0030 Скочила је Кумрија робиња,
0031 отворила девет ћилитова
0032 и десету браву дубровничку,
0033 упусти га Јани у чардаке.
0034 Али Јана беше вечерала,
0035 вечерала паке и заспала.
0036 Удари ју Милош Ориђанин,
0037 удари је руком по образу.
0038 Лепа се Јана тргла иза санка:
0039 „Бог т' убио, Кумријо робињо,
0040 што ме младу будиш иза санка.“
0041 Ал['] говори Милош Ориђанин:
0042 „Не припад['] се Јано, душо моја,
0043 ово није рука Кумријина
0044 већ [је] ово рука Милошева.“
0045 Леже Милош Јани у душеку,
0046 љубили се ноћи до поноћи.
0047 Када беше ноћи у поноћи,
0048 отиде Милош коњма на чаире
0049 те он леже у зелену траву,
0050 покрио се зеленом доламом,
0051 а по очију тананом марамом.
0052 Скочи сунце на ручано доба,
0053 све су слуге по двору устале,
0054 не устаје Ориђанин Милош.
0055 К њему долази војвода Јанко:
0056 „Устан['] гори, Ориђанин Милош.“
0057 Ал['] говори Ориђанин Милош:
0058 „Окан' ме се, војвода Јанко,
0059 ево сам ти јунак врло болан.
0060 Како ми је до поноћи било,
0061 да је мени тако од поноћи,
0062 до сад би ти мртав лежао.“
0063 Онда маши се војвода Јанко,
0064 маши се себи у џепове
0065 те извади дванаист дуката,
0066 те дукате Милошу дава:
0067 „Ево теби дванаист дукатах
0068 те ти купи големе понуде.“
0069 Ал['] говори Милош Ориђанин:
0070 „У мен['] има пуста доста блага
0071 ал['] не могу ни јести ни пити.“
0072 Затим прошло пуно шест м[е]с[е]ци,
0073 ал['] поручи Јана из кавеза:
0074 „О Милоше, драга душо моја,
0075 чини, душо, што ћеш учинити,
0076 живо ми је чедо под појасом.“
0077 „Гризи, душо, траву чемерику
0078 ех да би се чедо отровало.“
0079 Ал['] говори Јана из кавеза:
0080 „О Милоше, драга душо моја,
0081 куд сам роду образ поцрнила,
0082 туд да мећем душу у пакао.
0083 Кради, душо, два велика коња
0084 да бегамо белу двору твоме.“
0085 Скочио је Ориђанин Милош
0086 те украде два велика коња,
0087 побегоше белу двору Ориду.
0088 Кад ујутру бео дан свануо,
0089 све су слуге устале по двору,
0090 али нејма Милош[а] Ориђанин[а].
0091 У двору се нитко не досећа,
0092 досети се љуба Јанкулова
0093 те говори војводи Јанку:
0094 „Господине, војвода Јанко,
0095 све су слуге устале по двору,
0096 али нејма Ориђанин Милош[а]
0097 и лепе Јане у кавезу.“
0098 Онда скочи војвода Јанко
0099 пак дозива слугу Михаила:
0100 „Хе Михаиле, верна слуго моја,
0101 оседлај до два добра коња,
0102 једнога мени а другога теби,
0103 да идемо терати Милоша -
0104 оде Милош и одведе Јану.“
0105 Оседлао слуга Михаиле,
0106 оседлао два најбоља коња
0107 и одоше терати Милоша.
0108 Отидоше прико равна поља,
0109 близу били стигнули Милоша.
0110 Осврте се Јана, лепа Јана:
0111 „Што ћеш јако, Ориђанин Милош,
0112 ево Јанка, мила браца мога,
0113 и ш њиме га слуга Михаиле.“
0114 Ал['] говори Милош Ориђанин:
0115 „Не бој ми се Јано, драга душо,
0116 какву имам пушку код себека,
0117 где погледи[м], ту ће ударити,
0118 где удари, неће преболити.“
0119 Ал['] говори војвода Јанко:
0120 „Ех бога ти, слуго Михаило,
0121 хоћу ли сад стрељати Милоша?“
0122 Ал['] говори слуга Михаила:
0123 „А бога ти, господине Јанко,
0124 не стрељај Ориђанин Милоша.
0125 Поклони му Јану сестру твоју,
0126 Јана је њему суђеница.“
0127 Онда су се лепо с[а]станули:
0128 Јанко њему поклонио Јану,
0129 а он Јанку танку пушку своју.
0130 Онде су се лепо целивали
0131 јоште су се лепо опростили.
0132 Милош оде бијелу Ориду,
0133 а Јанко белу двору своме.

Интервенције:
ћ = ђ (Ориђанин)
i= ј (војводе)
ѩан'ку = Јанка
нѣму (јат = је)
такь = тако
нь = не
i= и (имаш)
гь = г (нег)
болiих = бољих
твои = твоји
лѣп'ше (јат = је)
ане = Јане
з = с (расрди)
д = т (огрте)
прѣд (јат = е)
бѣле (јат = е)
сусрѣте (јат = е)
ωи = јој
п = б (браву)
бѣше (јат = е? је?)
оу = у (удари)
тер'к'ла = тргла
і'и = ији (Кумријина)
н' = њ (коњма)
ѿкан'мисе = окан' ме се
ѿ = од
ж = ш (маши)
ч = џ (џепове)
т = д (понуде)
с = з (затим)
бѣгамо (јат = е)
досѣтисе (јат = е)
вѣрна (јат = е)
тѣрати (јат = е)
ѡдде = оде
ѿдоше = одоше
ωдд = од (одведе)
д = т (отидоше)
брат'ца = браца
себѣга (јат = е)
прѣболити (јат = е)
стрѣлѩти (јат = е)
ѡще = јоште
сь бѣлу (јат = ије за потребе стиха)= са

Напомене:
стих 31: ћилитови = катанци
стих 15: веће = више

Коментар:
Епска песма. Јунак служи код војводе Јанка због његове лепе сестре. Обљуби је и отима. Стиже их потера, али се јунаци измире.
Варијанте: из ЕР 24, 26, 107; Вук, СНП II, 96; Вук, СНП III, 22; Милутиновић,38, 95; Пешић 1988 : 611; Krstić 1984: L 4, 4, 1, Bekstvo u sporazumu s devojkom: 262. Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16);
Nedić 1996: 339; в. напомену уз песму бр. 24.
Литература: Schmaus 1953: 234; Пешић 1988 : 611.