0001 [Л]епа Ана косу плела,
0002 косу плела, мајку клела:
0003 „Бог т' убио, мајко моја,
0004 која си ме, мајко, дала
0005 Владисаву седој бради,
0006 мојој тешкој неприлики.“
0007 Говорио краљ Владисав:
0008 „Лепа Ано, душо моја,
0009 што је теби овди мало
0010 у [']вој пустој краљевини:
0011 триста млева на Дунаву,
0012 и тридесет виногради,
0013 три синџира младих робах.“
0014 Говорила лепа Ана:
0015 „Светли краљу Владисаве,
0016 што ће мени благо твоје?
0017 Млеви ти се потопили,
0018 виногради провалили,
0019 робље ти се опростило,
0020 тешка чума помор дошла
0021 тебе краља поморила,
0022 мене Ану оставила
0023 и с драгим ме саставила.“

Интервенције:
i= ј (мајку)
и = ј (мајко)
сѣтои = седој (јат = е) т = д
i= и (неприлики)
е = је
увои = у 'вој
дунави = Дунаву
ч = џ (синџира)
лѣпа (јат = е)
свѣт'ли (јат = е)
непрiлики = неприлици
ж = ш (тешка)

Коментар:
Љубавна /сватовска лирска песма. Девојка проклиње мајку због удаје за недрагог и старог, а затим и богатство мужа, краља Владисава.
Варијанте: ЕР 13, 171, 202; Вук, СНП I, 756; Вук, СНП V, 480 – 486; Krstić 1984: H 2, 4, 5 – Žena žali što je udata za nedragog, starca ili dete: 186; Krstić 1984: J 2, 7, 1 – Devojka neće za starca ili žali što su je njemu dali и p. v. 185: 623.
Литература: Krnjević 1986: 164-165