0001 Прођох гору, прођо другу,
0002 кад на трећу јасенову,
0003 на јасену славуј поје.
0004 Дори стаја, дори слуша,
0005 коња ноге заболеше,
0006 на очи ми дремка дојде,
0007 на калпак [м]и роса паде.
0008 Маши копљем, собори га,
0009 хити руком, уфати га.
0010 Однесох га белу двору
0011 да ми мајку разговара,
0012 да ми драгу рано буди.
0013 Била драга добра рода,
0014 добра рода славујева,
0015 славујем се натпевала.
0016 Славуј драгу сестримио:
0017 „Богом сестро, мала момо,
0018 немој мене натпевати,
0019 не чини ми голем зазор.
0020 Ја ћу теби мита дати –
0021 једну гору јасенову,
0022 другу гору калинову:
0023 на јасену да зимујеш,
0024 на калину да летујеш.“
0025 Говорила мала мома:
0026 „Не слушам те, славни славуј,
0027 веће ћу те натпевати
0028 нека знаду други слави
0029 да сам боља од славуја.“

Интервенције:
ћ = ђ (прођо)
па = на
славои= славуј
заболѣше (јат = е)
т = д (дремка)
и = ј (дојде)
ж = ш (мажи)
к = г (га)
ѿнѣсох, бѣлу (јат = е)
ѿ = од
i= ј (мајку)
и = ј (славујем)
надпѣвала (јат = е)
не чиниме = не чини ми
е = је
каленову = калинову (?)
лѣтуѥшь (јат = е)

Коментар:
Љубавна / свадбена лирска песма. Надметање невесте са славујем.
Варијанте: Вук, СНП I, 535; Вук, СНП V, 572, 576. Krstić 1984: F 2, 6, 1, − Devojka i slavuj se takmiče ko će koga nadpevati: 155; X 17, 33: 449.