001 Девојка се сватовом надала,
002 вас дуги дан сеницу градила
003 од босиљка и од калопера.
004 Питала је њена мила мајка:
005 „А бога ти, драго дете моје,
006 јеси ли се уморила, драго,
007 вас дуги дан сеницу градећи
008 од босиљка и од калопера?“
009 „А бога ми, мила мајко моја,
010 ако будем добру војну дошла,
011 нит' сам трудна, ни уморила се.
012 Ако будем худу војну дошла,
013 и трудна сам, и уморила се.“

Интервенције:
и = ј (девојка)
ѿ = од
п = б л' = љ (босиљка)
i = ј (мајка)
дѣте (ѣ = е)
і = ј (војну)
е = је

Коментар:
Љубавна/сватовска народна песма
Варијанте: Вук, СНП I, 66; Кухач IV, бр. 1208; Недић 1975: 675.
Литература: Krnjević 1986: 140-141