0001 Калуђерица ћелију мела,
0002 ћелију мела, чедо роди,
0003 ударила га низ десни образ:
0004 „Казуј се, чедо, тко ти мати,
0005 тко ти мати, тко л' ти отац?“
0006 Проговорило то мушко чедо:
0007 „Ти си ми, кала, рођена мајка
0008 а отац ми је девет поповах,
0009 девет поповах, десет ђаковах
0010 и протопоп из преко плота
0011 и два путника иза Рудника,
0012 јошт два госта из преко моста.“
0013 Не жежи свеће, не чини веће,
0014 роди се дете у прве петле,
0015 игуман хуче а повој суче,
0016 а дружину пита: „Од колико ћу кита?“
0017 Носи га к врагу, од колико ти драго.
0018 Клизара кипи, у Ириг хити
0019 да кадију мити.

Интервенције:
ћ = ђ (калуђерица)
i= и (ћелију)
т = д (чедо)
и = ј (казуј)
ж = ш (мушко)
i= ј (мајка)
е = је
прѣко (јат = е)
ѡщь = јошт
дѣте (јат = е)
свѣће, вѣће (јат = е)
ѿ = од
ѿ толити = од колико ти

Напомене:
стих 11: можда и: рудника (апелатив)

Коментар:
Шаљива, лирска. Ванбрачно дете открива распусни живот калуђерица.
Прештампано: Дамјанов 1987: 13.
Варијанте: ZNŽOJS XVII, 48: 183. B: Krstić 1984: J 2, 9, 6 – Devojka rađa dete: 247; W 14, 5: 418.