Стране:   Геземан:  1   2      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   < Претходна   Песма бр. 25   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Лов ловио Туре Асанаго
0002 око бела двора Борјенова.
0003 гледала га љуба Борјенова:
0004 „Не лов['] лова, Туре Асанаго,
0005 не лов['] лова око мога двора.
0006 Пусти добре коње на ливаду,
0007 а соколе на јабуку златну,
0008 беле хрте пусти у лисице,
0009 пак ушетај у дворове беле
0010 да с наљубиш кауркиње младе.“
0011 Скочило је Туре Асанаго,
0012 скочило је радо и весело,
0013 пусти добре коње на ливаду,
0014 а соколе на јабуку златну,
0015 беле хрте пусти у лисице,
0016 пак ушета у дворове беле,
0017 узео је љубу Борјенову,
0018 узео је среди по појасу,
0019 однесе [је] на највишњи чардак,
0020 љубио ју два дни и три ноћи.
0021 Кад је био трећи дан ујутру,
0022 бели хрти пред двор дојездише
0023 а робиње чардаку на врата:
0024 „Чини госпођ[о] што ћеш учинити
0025 ето иде Борјен господару.“
0026 Скочило је Туре Асанаго
0027 од хитрости на голога коња,
0028 од страха у кошуљи танкој
0029 и изишла љуба Борјенова
0030 да Борјену добра коња прими.
0031 Борјен љуби потихо говори:
0032 „Уступ['] натраг, моја верна љубо,
0033 што си тако врло пребледила
0034 кано да те Турчин обљубио?“
0035 Говорила љуба Борјенова:
0036 „Ех Борјену, драги господару,
0037 ваздан ме је главица болила
0038 те сам тако врло пребледила.“
0039 Борјен љуби потихо говори:
0040 „Љубо моја, то ти ја вјерујем.
0041 Буди тебе главица болила,
0042 од главе си тако пребледила.
0043 Што је твоја коса замршена,
0044 канда ју је Турчин замрсио,
0045 канда си се с Турчином играла?“
0046 Борјену је љуба говорила:
0047 „Хе Борјену, драги господару,
0048 робињице и моје и твоје
0049 ваздан су ме у глави бискале,
0050 русу су ми косу замрсиле.“
0051 „Љубо моја, и то ти вјерујем.
0052 Ова наша зелена ливада,
0053 што је овако врло попашена
0054 канда су је турски коњи пасли?“
0055 „Хе Борјену, драги господару,
0056 ми имамо слуге самовољне
0057 све су коње на ред попуштали,
0058 потрли су зелену ливаду.“
0059 „Љубо моја, и то ти вјерујем.
0060 Што су јабуки окршене гране,
0061 канда су је соколи кршили?“
0062 „Хе Борјену, драги господару,
0063 ми имамо слуге ашигџије
0064 јабуки су окршили гране,
0065 однели су све милим и драгим.“
0066 Борјен љуби потихо говори:
0067 „Не лажи ми, драга љубо моја,
0068 ово ћу те сада опростити
0069 ал['] ми немој више сагрешити.“

Интервенције:
п = б i= ј (Борјенова)
бѣла (јат = е)
ловь = лов'
ловаи = лова
ер'те = хрте
хер'те = хрте
и = ј (ушетај)
г = к (кауркиње)
е = је
срѣди (јат = е?)
'н = њ (највишњи)
ѿ = од
чердакь = чардак
прѣд (јат = е)
гѡспоћь = госпођо
хитости = хитрости
вѣрна (јат = е)
прѣбледила (јат = е)
т = д (пребледила)
вѣруi'ем (јат = е)
сь = за (замршена)
ни = њи (робињице)
л' = љ (самовољне)
ч = џ (ашикџије)
сь = са (сагрешити)
ои = ој (немој)
сьгрѣшити (јат = е?)

Коментар:
Епска песма – романса. Неверна Борјенова љуба се правда, муж опрашта.
Варијанте: ЕР, 186; Вук, СНП V, 647, 648. Krstić 1984: H 1, 1, 2 – Muž prašta nevernoj ženi: 172 и p. v. 35: 605. Неверна љуба: в. у ЕР песме бр. 71, 117, 151, 186.
Литература: Krnjević 1980: 268-270; Пешикан-Љуштановић 2007: 25, 64; Пандуревић 2008: 359-388.