0001 [С] оне стране рудинице, по њој ружице
0002 чувала ми лепа Мара из мајкина двора.
0003 Навади м' се Вук Бранковић с коњма на ружу
0004 те потлачи рудиницу и црвену ружу.
0005 Говорила лепа Мара из мајкина двора:
0006 „Који оно остроглобић у мојој ружи
0007 те потлачи рудиницу и црвену ружу?“
0008 Говорио Вук Бранковић с коњма из руже:
0009 „Да би ја био остроглобић, лепа Маро,
0010 просићу те три године, узети те нећу.
0011 Када пођем по девојку, мимо твој ћу двор
0012 а кад дођем са девојком, у твој ћу двор
0013 нек су теби тежи јади нег[о] мени сада.“
0014 Говорила лепа Мара из мајкина двора:
0015 „Нисам знала, Вук Бранковићу, јер си ти био
0016 прстеном би траву жњела, коњ'ма дала
0017 од браће би бисер крала, зобити дала.“
0018 Што рекао Вук Бранковић, то је сатворио:
0019 просио је три годинах, узети је не хте.
0020 Кад пошао по девојку, мимо Марин двор
0021 а кад дошао с девојком, те у Марин двор.

Интервенције:
т = д (рудинице)
н = њ и = ј (њој)
лѣпа (јат = е)
ч = ћ (Бранковић)
н' = њ (коњма)
д = т (потлачи)
цервену = црвену
сконма = с коња
ти = те
ти = те
ћ = ђ (пођем)
сь = са
е = је (жњела)
ѿ = од
негь = него
сьтвориѡ = сатворио
некти = не хте
ѡстроклобіћь = остроглобић ?
јер си ти био = да си ти био

Коментар:
Љубавна лирска песма, уз увођење епских имена. Завада момка и девојке. Увређен момак проси три године девојку, али се жени другом (Вук Бранковић; Мара).
Видети напомену уз песму бр. 18; 208.
Литература: Krnjević 1986: 148-152; Деретић 2000: 179.