0001 Сунце ми се крајем краде.
0002 То не било јарко сунце,
0003 веће био лепи Јован
0004 сестри иде он у по[`о]де.
0005 Под њим коњиц бела вила,
0006 на чело му месец сија,
0007 из уста му муња сева,
0008 на гриви му мудра видра,
0009 из копита кремен креше,
0010 на сапи му куна игра.
0011 Гледали га Ђурђа слуге
0012 отишле, Ђурђу казали:
0013 "А, бога нам, господару,
0014 откако смо ми код тебе
0015 љепши јунак н[иј]е прошао
0016 до данаске лепи Јован.
0017 Сестри иде он у по[`о]де,
0018 под њим коњиц бела вила,
0019 на чело му месец сија,
0020 из уста му муња сева,
0021 на гриви му мудра видра,
0022 из копита кремен креше,
0023 на сапи му куна игра.
0024 Говорио славни Ђурђе:
0025 "Так' вам бога, верне слуге,
0026 сврните га на вечеру."
0027 Заједно су вечерали
0028 и рујно вино пили.
0029 А кад су се понапили,
0030 лепа Иву сан превари.
0031 Хоће Иву да погубе,
0032 добра коња да освоје.
0033 Коњиц вришти, добра сабља,
0034 бритка сабља проговара:
0035 "Устан горе, да наш Јован,
0036 тебе хоће да погубе
0037 мене коња да освоје."
0038 Тргнуо се лепи Јован
0039 бритку сабљу опасао,
0040 добра коња узја[ха]о,
0041 пак се мину прико поља
0042 како звезда прико неба.
0043 Пљеснуо се славни Ђуро:
0044 "Авај мени и до бога!
0045 Нитко мене не превари
0046 већ данаске лепи Јован!"

Интервенције:
краиѡм = крајем
г = к (краде)
ѩ'рка сун'ца = јарко сунце
лѣпи (јат = е)
ѡвань = Јован
ним = њим
бѣла (јат = е)
креша = креше
сапа = сапи
ћурће = Ђурђа
ћ = ђ (Ђурђу)
ѿ = од
мѣсець (јат = е)
сі'ѩ = сија
себа = сева
к = г (гриви)
т = д (видра)
вѣрне (јат = е)
свер'ните = сврните
са едно = заједно
и = ј (рујно)
Іву (= Јову?)
прѣвари (јат = е)
ѡсвои = освоје
п = б (бритка)
узиао = узјахао
звѣзда (јат = е)
блезнуо = пљеснуо
юрѡ = Ђуро

Коментар:
Лирско-епска песма, романса са митолошким елементима. Због чудесног коња хоће да убију младог јунака. Опију га, али га коњ упозорава и они беже. Опис коња, противник Славни Ђурђо / Јуро
Варијанте: Богишић, 32; Вук, СНП II 24, 58; Вук, СНП III 47; Krstić 1984: F 1, 4, 1 − Konj − prijatelj čoveku (pomaže mu u nevolji, budi u opasnosti): 146; Krstić 1984: F 1, 4, 19 – Konj govori: 147-148.
Литература: Крстић 1939: 245-251; Деретић 2000: 179; Лома 2002: 100