0001 По Мостару куга поморила
0002 поморила и младо и старо
0003 раставила и мило и драго
0004 раставила Иву и Аницу.
0005 Теке Иво кугу преболио,
0006 ал['] Аница аспу извадила.
0007 Иво Ани потихо говори:
0008 "О Ано, драга душо моја,
0009 можеш ли, Ано, аспу преболити,
0010 да ја дерем везене рукаве
0011 да завијам твоје грдне ране?"
0012 Иви Ана потихо говори:
0013 "О Иво, драго срце моје,
0014 не завијај грдне ране моје
0015 ја ти, Ана, преболити нећу.
0016 На теб` ће се расрдити мајка
0017 или квариш рад ранах рукаве."
0018 Иво Ани потихо говори:
0019 "Ао Ана, драго срце моје,
0020 мени вели мила мајка моја
0021 да ја просим ропкињу дјевојку,
0022 а ја кажем милој мајки мојој:
0023 `Проси, мајко, ја ју водит['] нећу,
0024 води, мајко, ја ју венчат['] нећу,
0025 вјенчај, мајко, ја ју љубит['] нећу.`"
0026 Ана Иви потихо говори:
0027 "Хе Иване, драга душо моја,
0028 слушај мајку што год ти говори!
0029 И узми ју и венчај ју, Иво,
0030 и љуби ју како и менека.
0031 Ако мени суђен дан не дође,
0032 ја ћу тебе више миловати
0033 него што сам најпре миловала."
0034 Иво Ану лепо послушао
0035 и отиде венча се с дјевојком.
0036 А када је увечер['] би[л]о,
0037 изведоше младенце у ђердек.
0038 Седе Иво на меке душеке,
0039 а дјевојка на своје дарове.
0040 Узе Иво сребрну тамбур[у],
0041 у тамбуру стаде ударати
0042 и лијепу пјесну попјевати:
0043 "Сада мени моја Ана вели
0044 да дјевојки сребрен појас скидам.
0045 Нисам, Ано, живота ми твога!
0046 Нит` га скидам, ни ћу га скидати!
0047 Сада мени моја Ана вели
0048 да дјевојки златан дувак скидам.
0049 Нисам, Ано, ти ми жива била!
0050 Нит` га скидам, ни ћу га скидати!"
0051 Пак устаде Иво, лепи Иво,
0052 те дјевојки златан дувак диже,
0053 пољуби је међу црне очи
0054 и закле ју и небом и земљом:
0055 "Тако, момо, добре среће била,
0056 и тако се у другој смирила
0057 ако с['] ниси у првој смирила!
0058 Ти не пуштај гласа до зорице,
0059 нек се моје сестре наиграју
0060 и лијепи['] пјесни напјевају.
0061 А поздрави милу мајку моју
0062 нек поздрави Ану, лепу Ану,
0063 нек с[а]купи другарице своје
0064 којено су ш њоме живовале
0065 да ме Иву до гроба отпрате."
0066 То изусти Иво, лепи Иво,
0067 то изусти, пак душицу пусти.
0068 Ал['] дјевојка добра рода била,
0069 не пустила гласа до зорице.
0070 А када је у зорици било,
0071 делио се и данак и нојца,
0072 делио се Иво од Анице.
0073 Ту су стигле другарице Ане
0074 Ивину су мајку поздравиле:
0075 "Хе Ивина рођена мајчице,
0076 лијепо те Ана поздравила
0077 да поздравиш Ива, лепа Ива,
0078 да сакупиш сву дружину своју,
0079 да ме Ану до гроба отпрате."
0080 Скочила [је] Ивина мајчица
0081 те дозвала до две ћери своје,
0082 две Ивине рођене сестрице:
0083 "Ид[']те, ид[']те, драге ћери моје,
0084 пробудите Ива, браца вашег,
0085 и снашицу скоро доведену,
0086 или је легло двоје младенаца
0087 не може се хитро пробудити."
0088 Отишле су Ивине сестрице
0089 те зазив[а]ли Иву, браца свога:
0090 "Устан['], Иво, устан['], мили брајко,
0091 отвори нам на дворови врата
0092 јарко сунце веће огријало!"
0093 Иво мучи, ништа не говори,
0094 ал['] дјевојка стаде говорити
0095 и низ лице грозне сузе ронит['],
0096 и отвори на дворови врата
0097 и упусти до две снае своје.
0098 Стаде им се плакат['] и молити
0099 што је њојзи Иво говорио.
0100 Казала и њима и мајки
0101 да је лепу Ану поздравио
0102 и да је лепо заклињао:
0103 "Тако, момо, добре среће била,
0104 и тако се у другој смирила,
0105 ако с['] ниси у првој смирила!
0106 Не пуштај гласа до зорице,
0107 нек се моје сестре наиграју
0108 и лијепи['] пјесни напјевају!
0109 И поздрави милу мајку моју
0110 нек поздрави драгу Ану моју
0111 нек сакупи другарице своје
0112 да ме Иву до гроба отпрате."
0113 Ивине су сестре говориле:
0114 "Мила наша несуђена снао,
0115 и Ана јоште синоћ умрла
0116 и нам[а] је лепо поручила
0117 да скупимо Ивину дружину,
0118 да младе заједно укопамо.
0119 Скочила [је] Ивина мајчица,
0120 скупила [је] Ивину дружину
0121 и Анине младе другарице,
0122 лепо су их млади укопали.
0123 На Иви је зелен бор израстао,
0124 а на Ани зелена борика,
0125 обави се бор око борике
0126 каконо би Иво око Ане.
0127 Нека тужи Иванова мајка
0128 којано је јадна учинила,
0129 раставила Иву и Аницу
0130 или је Ана врло Иви мила,
0131 те растави два мила и драга
0132 и састави ни мило ни драго
0133 и умори синка од жалости.

Интервенције:
кука = куга
прѣболі'ѡ (јат = е)
с = з (извадила)
т = д (дерем)
драго = драга
кр'те = грдне
срдце = срце
саві'ѩи = завијај
разердити = расрдити
і = ј (мајка)
рѡбкиню = ропкињу
дѣвоіку (јат = је)
и = ј (мојој)
г = к (менека)
к = г (легло)
щосам = што сам
лѣпо (јат = е)
е = је
био = било
ћ = ђ (ђердек)
там'бурь = тамбуру
лѣпу (јат = ије)
пѣсну (јат = је)
попѣвати (јат = је)
т = д (скидам)
тубак = дувак
цер'ни = црне
мому = момо
добра срѣћа = добре среће (јат = е)
напѣваю (јат = је)
ськупи = сакупи
шноме = ш њоме
Іво = Иву
ѿбрате = отпрате
изь усти = изусти
лѣпи (јат = е)
ѿ = од
маичица = мајчице
братца = браца
знажицу = снашицу
иву = Иво
лица = лице
з = с (снае)
ноизи = њојзи
срѣће (јат = е)
сь едно = заједно
маікѡ = мајка

Напомене:
или = јер

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Смрт љубавника. Ана болује, а Иву мати на силу жени другом. Прве брачне ноћи Иво пева уз тамбуру и потврђује своју верност Ани и умире. У истом тренутку умире и Ана.
Сахрањују их заједно, на гробовима ничу бор и борика.
Варијанте: ЕР 56, 65, 58; Вук, СНП I, 342 – 345; Вук, СНП V, 653 – 655; ZNŽOJS IV: 286-287; в. напомене уз песме бр. 56 и 58.
Литература: в. напомену уз песму бр. 56