0001 Расла трава рутиница, по њој ружица,
0002 на њој Јован коња пасе, ружу трга.
0003 Гледала га невистица с високе куле,
0004 ал['] говори невистица с високе куле:
0005 „Ход[']те брзо, вјерне слуге и ви дворани,
0006 поплашите добра коња лијепу Јовану.“
0007 Говорио млад Јоване, млад господару:
0008 „Невистице, срце моје, пусти ми коње.“
0009 „Богме нећу, млад Јоване, млад господар,
0010 даваћу му пиринч зоби нека да зобље,
0011 даваћу му сладак шербет, појићу га.“
0012 Говорио млад Јоване, млад господару:
0013 „Невистице, срце моје, пусти ми коње.
0014 Мога коња зуби боле од пиринча зоби
0015 или се је научио бисер да зобље;
0016 мога коња срце боли од слатка шербета
0017 или се је научио воду да пије
0018 којано је једна ока за три дуката.“
0019 Говорила невистица с високе куле:
0020 „Давати ћу коњу бисер нека да зобље,
0021 купићу му оку воде за три дукатах,
0022 љубићу тебе Јована, млад господара.“

Интервенције:
н = њ и = ј (њој)
ѡвань = Јован
вѣр'не (јат = је)
ж = ш (поплашите)
лѣпу ( јат = ије)
добре конѥ = добра коња
срдце = срце
с = з (зуби)
или – у значењу: јер
зоби = зобље
ѿ = од
коино = којано

Коментар:
Љубавна лирска песма. Опхођење девојке према јунаковом коњу открива њена осећања према лепом младићу.
Литература: Krnjević 1986: 148