Стране:   Геземан:  1   2      Рукопис:  1   2   3   4   < Претходна   Песма бр. 210   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Вино пије Димитрије
0002 у Солину бјелу граду.
0003 Глас допаде Димитрију:
0004 "Зле си сео, Димитрије,
0005 зле си сео и попио!
0006 Похара ти цар Костантин
0007 Светој Гори манастире
0008 и одведе цар Костантин
0009 владике и патријархе,
0010 проигум`не и ђаконе,
0011 и однесе ц[а]р Костантин
0012 много благо манастирско."
0013 Скочио је Димитрије
0014 те он пише ситне књиге.
0015 Једну пише, другу шиље
0016 светлом ц[а]ру Костантину:
0017 "Хе ти, царе Костантине,
0018 повраћај ми патријархе,
0019 патријархе и владике,
0020 проигум`не и ђаконе,
0021 много благо манастирско!
0022 Ако ли ми не повратиш,
0023 послаћу ти три небеске,
0024 три небеске војводе.
0025 Једнога ћу војводу
0026 Михаила аранђела,
0027 другога ћу војводу
0028 Ах, Илију Громовника,
0029 трећега ћу војводу
0030 Николају помоћника.
0031 Михаил ће арханђеле,
0032 он ће својим мачом сјећи;
0033 Ах, Илија Громовниче
0034 љутим громом ударити;
0035 Николају помоћниче
0036 из далека помагати."
0037 Припаде се ц[а]р Костантин
0038 те поврати Димитрију
0039 патријархе и владике,
0040 проигум`не и ђаконе,
0041 много благо манастирско.
0042 Јоште пише ситну књигу
0043 те ју шиље Димитrију:
0044 "Тако ми бога, Димитрије,
0045 да ми скупиш многу војску
0046 од истока до запада,
0047 ја се не би припаднуо
0048 од те силне многе војске
0049 како сам се припаднуо
0050 од ове три војводе,
0051 од оштрога љута мача,
0052 од светога Арханђела
0053 и од грома Илинога,
0054 од светога Николаја.

Интервенције:
е = је (пије)
бѣлу (јат = је)
и = ј (светој)
ћ = ђ (ђаконе)
ц'рь = цар
свѣт'лом (јат = е)
повраћаими = повраћај ми
і = ј (војводе)
сѣћи (јат = је)
ѡщь = јоште
ни = њи (књигу)
ѿ = од
свѣтога (јат = е)

Напомене:
стихови 28 и 33: Светац по имену Ахилије постоји, њему је посвећена црква у Ариљу (XIII в.), али се не назива Громовником. Из ст. 53 види се да је реч о Илији Громовнику (у облику: Илинога), а да је узвик "ах" додат (као и у ст. 17) ради метричке правилности.

Коментар:
Лирско-епска песма, легенда у стиху. Заштита светогорских манастира. Када цар Константин опљачка Свету Гору, Димитрије на њега шаље три небеске војводе (Св. Илију, Св. Николу и Св. Аранђела).
Варијанте: Богишић 100; Вук СНП III, 11, 13, Вук, СНП VIII 59; Krstić 1984: B 16, 3, 2, 7 − Napad na crkvu ili manastir: 95. Nedić 1966: 336.Прештампано: Самарџија 2001: 579-580
Литература: Krnjević 1980: 256; Деретић 2000: 179.