0001 Траву пасе јелен, горско звере
0002 за дан пасе, [за] два дни болује.
0003 Питала [га] из горице вила:
0004 „Што је теби, јелен горско звере,
0005 те за дан пасеш, два дни болујеш,
0006 који су ти јади на срда[ш]це?“
0007 Говорио јелен, горско звере:
0008 „А бога ми, из горице вило,
0009 имао сам кошутицу моју
0010 ово три дна ми смо се растали.
0011 Ако ми је у горицу зашла,
0012 ех да бог да [да] се састанемо
0013 те се оба млади обљубимо.
0014 Ако ли је други премамио,
0015 он се јунак и ш њом помамио.“

Интервенције:
цвѣре (јат = е)
с = з (за)
две = два
е = је
и = ј (јади)
сердаце = срдашце
(ово у смислу: ево)
з = с (растали)
прѣмамио (јат = е)
н = њ (њом)

Коментар:
Љубавна лирска песма. Туга за драгом. Одговарајући на вилино питање јелен страхује да је кошута отишла са другим и проклиње их.
Варијанте: Вук, СНП I, 369, 370; Недић 1965: 416
Литература: Krnjević 1986: 141, 163